Ako želite da hodate kilometrima u betonskim rupama izgrađenim za odbranu izolacionističkog totalitarnog režima koji niko nije želeo da napadne, Kukes u sjeveroistočnoj Albaniji je mijesto za vas.
Komunistička diktatura ove zemlje poslije Drugog svijetskog rata uživala je u masovnim odbrambenim radovima; selo je još uvek prepuno ruševnih ostataka 175.000 betonskih mini bunkera — ponovo izgrađenih da zaustave izmišljene osvajače. Ali Kukesovi tuneli uzimaju nagradu.
Iskopana od 1970-ih do ranih 1990-ih – baš na vrijeme za kolaps komunističkog režima – podzemna mreža je trebalo da udomi celokupnu populaciju grada od 16.000 do šest meseci u slučaju rata. Opremljen sadržajima od kancelarije tužioca do porodilišta, to je bio najveći albanski projekat utvrđenja sa tunelima koji se protežu i do sedam kilometara (4 milje).
Sada se lokalne vlasti nadaju da će ga pretvoriti u turističku atrakciju, uz pomoć sredstava Evropske unije. Do kraja godine, kažu, trebalo bi da budu dostupni višeprostorni komandni centar i dugačak tunel koji vodi do njega od gradske kuće.
Postkomunistička Albanija ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Turizam je glavni zaradnik, koji generiše 17% BDP-a 2021. godine, dok su dolasci porasli za 33% u 2022. i dostigli oko 7,5 miliona ljudi.
Turisti bi bili posebno dobrodošli u Kukešu, gradu 150 kilometara (90 milja) severoistočno od glavnog grada Tirane, blizu granice sa Kosovom. To je najsiromašnija oblast u Albaniji, uprkos njenom mineralnom bogatstvu i upečatljivom planinskom pejzažu, iz koje većina mladih ljudi emigrira – mnogi odlaze u inostranstvo.
Gradonačelnik Kukeša Safet Gjici rekao je da će potencijalnim turistima biti ponuđena gastronomska iskustva, kao i iskustvo u tunelu.
„Ovakav grad-muzej će pokazati lokalne vrednosti stanovništva i privući posetioce, doneti novac za gradsku većnicu i zaposlenje za ljude“, rekao je on.
Stariji lokalni stanovnici imaju živa sećanja na kompleks, koji je izgrađen uglavnom masovnim lokalnim radom i samo jednom je korišćen u vežbi civilne odbrane, kasnih 1980-ih, koja je čitavo stanovništvo Kukeša poslala u podzemlje.
Noću se oglasilo zvono za uzbunu. Gradonačelnik i vođa stranke sastali su se na ulazu u tunel ispod svojih kancelarija i prešli četiri kilometra da stignu do komandnog centra.
Armida Alikaj, koja je tada imala 10 godina, rekla je da ju je otac mirno probudio i da je svako dobio ranac sa odećom, hranom i ćebadima, da ide u tunele sa „mirisom zemlje“ i ispisanim parolama i brojevima. beli kreč na vratima.
„Nisam se plašila jer su nam rekli da su napravljeni za nas“, rekla je ona. „Ali buka sirene je bila užasna.“
Kukes je relativno nov grad petospratnica u sovjetskom stilu, izgrađenih od nule — sa tunelom — za smeštaj oko 16.000 ljudi nakon što je stari grad 1978. progutalo veštačko jezero dizajnirano za pogon hidroelektrane.
Stanari svake stambene zgrade imali su svoje određeno mesto u tunelima sa dobrom cirkulacijom vazduha i vodosnabdevanjem.
Postojala je i fabrika hleba, škola, bolnica, porodilište, tužilaštvo, policijska stanica, radio stanica, štamparija za komunističku propagandu, kao i učionice za decu i prostori za obuku u streljaštvu. i druge vojne veštine.
Albanski komunistički diktator Enver Hodža prekinuo je veze sa susednom Jugoslavijom 1949. godine, sa Sovjetskim Savezom 1961. i sa Kinom 1978. Njegov strah od invazije naveo je režim da troši oko 5% svog godišnjeg budžeta na vojsku.
Penzionisani vojni oficir Hadži Cenaj, 81, kaže da je proveo sate pod zemljom u komandnom centru Kukes sa 37 soba dok su vojni lideri smišljali svoju strategiju, pripremajući se za jugoslovenski napad koji nikada nije došao.
Do penzionisanja 1995. godine, Cenaj je bio major koji je vodio malu pešadijsku jedinicu dodeljenu da štiti centar.
Njegov sin Afrim, koji sada brine o malom delu tunela, ukazuje na svetla na hladnim zidovima, betonskim stolovima i toaletima. Male grupe slepih miševa skupljaju se na plafonima.
„Mnogi Britanci, Švajcarci, Holanđani ili Francuzi (ljudi) dolaze u Kukes samo da vide tunele“, rekao je on.
Bukuroš Onuzi, turistički stručnjak zadužen za projekat muzeja, rekao je da postoji „veliko interesovanje za kompleks, posebno od stranaca, ali i od (albanske) omladine koja nema znanja, nema informacija ili nije živela u komunizmu.
Cenaj, bivši vojni major, kaže da se rado seća svog vremena provedenog pod zemljom. „Probali smo scenarije, provokacije. Planirali smo da će doći do rata, verovatno vazdušnog napada, i obučeni kako da preživimo“, rekao je on. „Više bih voleo da (podzemna mreža) još uvek bude spremna. Ko zna šta se dešava sa (ratovima) okolo.”
izvor AP
