Jedan od najstarijih preživelih biblijskih rukopisa, skoro potpuna hebrejska Biblija stara 1.100 godina, uskoro bi mogao da bude vaš – za cool 30 miliona dolara.
Codek Sassoon, ručno pisana pergamentna knjiga u kožnom povezu koja sadrži skoro celu hebrejsku Bibliju, biće postavljena na prodaju u Sotbiju u Njujorku u maju. Njegova očekivana prodaja govori o još uvek stabilnom tržištu umetnosti, antikviteta i drevnih rukopisa, čak i u svetskoj ekonomiji medveda.
Sothebi’s izaziva interesovanje u nadi da će privući institucije i kolekcionare da ugrizu. Postavio je cenu na zapanjujućih 30 do 50 miliona dolara.
U sredu je ANU Muzej jevrejskog naroda u Tel Avivu otvorio jednonedeljnu izložbu rukopisa, deo burne svetske turneje artefakta u Ujedinjenom Kraljevstvu, Izraelu i Sjedinjenim Državama pre njegove očekivane prodaje, u sredu.
„Postoje tri drevne hebrejske Biblije iz ovog perioda“, rekao je Josef Ofer, profesor biblijskih studija na izraelskom Univerzitetu Bar Ilan: Kodeks Sasuna i Alepa iz 10. veka i Lenjingradski kodeks iz ranog 11. veka.
Samo su svici s Mrtvog mora i pregršt fragmentarnih ranosrednjovekovnih tekstova stariji, a „cela hebrejska Biblija je relativno retka“, rekao je.
Počevši nekoliko vekova pre stvaranja Codek Sassoon-a, jevrejski naučnici poznati kao masoreti počeli su da kodifikuju usmene tradicije o tome kako se pravilno speluju, izgovaraju, interpunkiraju i pevaju reči najsvetije knjige judaizma. Za razliku od svitaka Tore, gde su hebrejska slova lišena samoglasnika i interpunkcije, ovi rukopisi su sadržali opširne napomene koje su čitaocima upućivale kako da pravilno recituju reči.
Tačno gde i kada je Codek Sassoon napravljen ostaje neizvesno. Šeron Liberman Minc, viši stručnjak za judaiku u Sotbiju, rekla je da radiokarbonsko datiranje pergamenta daje procenjeni datum od 880. do 960. Stil pisanja kodeksa sugeriše da je njegov tvorac bio neodređeni pisar iz ranog 10. veka u Egiptu ili Levantu.
„To je kao pojava biblijskog teksta kakvog ga danas poznajemo“, rekao je Minc. „To je tako temeljno ne samo za judaizam, već i za svetsku kulturu.
Iako je svakako drevna i retka, naučnici kažu da Codek Sassoon ne odgovara pedigreu i kvalitetu njegovog savremenog – Alepskog kodeksa.
„Svaki masoretski naučnik pri zdravoj pameti preuzeo bi kodeks iz Alepa umesto kodeksa Sasuna, bez ikakvog žaljenja ili oklevanja“, rekla je Kim Filips, stručnjak za Bibliju u biblioteci Univerziteta u Kembridžu. Rekao je da je kvalitet pisara „iznenađujuće neuredan“ u poređenju sa svojim kolegom.
Kodeks iz Alepa, datiran oko 930. godine, smatra se zlatnim standardom Masoretske Biblije oko 1000 godina. Na marginama Kodeksa Sasuna nalazi se napomena jednog kasnijeg naučnika koji kaže da je proverio njegov tekst u odnosu na Alepski kodeks — pozivajući se na rukopis sa arapskim naslovom a-Taj, „Kruna“.
„Alepski kodeks je precizniji od Sasunskog kodeksa, nema sumnje“, rekao je Ofer. „Ali pošto nedostaje (trećina njegovih stranica), u onim delovima koji su odsutni, ovaj rukopis ima veliki značaj. 792 stranice Codek Sassoon-a čine oko 92% hebrejske Biblije.
Sirijske jevrejske zajednice vekovima su do 20. veka štitile i čuvale ove časne rukopise. Kako je Sassoon Codek preživeo vekove je epski za sebe.
Beleška na rukopisu svedoči o njegovim vlasnicima u prošlim vekovima: čovek po imenu Khalaf ben Abraham dao ga je Isaku ben Ezekilju al-Ataru, koji ga je dao svojim sinovima Ezekielu i Majmonu.
Kasnije je migrirao na istok u grad Makisin na današnjem severoistoku Sirije, gde je bio posvećen sinagogi u 13. veku. Negde u narednim decenijama, sinagoga je uništena, a kodeks je poveren Salami ibn Abi al-Fahru dok sinagoga nije ponovo izgrađena.
Nikada nije obnovljena, ali je knjiga preživela.
Njeno mesto gde se nalazi u narednih 500 godina ostaje neizvesno sve dok se ponovo ne pojavi u Frankfurtu, Nemačka, 1929. godine, i kupi ga legendarni kolekcionar jevrejskih rukopisa čije ime još uvek nosi.
David Solomon Sassoon bio je rođen u Bombaju, sin iračkog jevrejskog poslovnog magnata koji je svoj dom u Londonu ispunio ogromnom kolekcijom jevrejskih rukopisa.
„Njegov kapacitet je bio zapanjujući, kako po broju, tako i po onome što je uspeo da pronađe“, rekla je Rakel Ukeles, šefica kolekcija u Izraelskoj nacionalnoj biblioteci.
Sasun je lutao po Evropi, Bliskom istoku i severnoj Africi kupujući stare knjige, a do svoje smrti 1942. godine, sakupio je preko 1.200 rukopisa.
Sasunovo imanje je razbijeno nakon što je umro, a kodeks je prodao Sothebi’s u Cirihu 1978. British Rail Pension Fund, koji je počeo da ulaže u umetnost nekoliko godina ranije, za oko 320.000 dolara.
Penzijski fond je promenio Codek Sassoon 11 godina kasnije za 10 puta veću cenu. Jackui Safra, bankar i kolekcionar umetničkih dela, kupio ga je 1989. za 3,19 miliona dolara i sada ga stavlja na aukciju.
Ako se ciljna cena ostvari, Codek Sassoon ne samo da bi mogao da pomrači najskuplji jevrejski dokument ikada prodat — prodaju Luzzatto Machzora, molitvenika iz 14. veka, 2021. za 8,3 miliona dolara. Takođe bi mogao da obori rekord za najskuplji istorijski dokument ikada prodat na javnoj aukciji. Tu čast trenutno ima kopija Ustava SAD iz 1787. prodata 2021. za 43 miliona dolara.
Joel Finkelman, bivši kustos judaike u Izraelskoj nacionalnoj biblioteci, rekao je da su cene judaičkih rukopisa naglo porasle poslednjih godina, ali da je Sotbijev predloženi raspon „druga liga“.
Nekoliko institucija, i samo mali broj ultrabogatih kolekcionara, može sebi priuštiti takvu cenu. Međutim, postoji presedan da muzeji udružuju snage da bi kupili cijenjene rukopise ili da filantropi doniraju svoje kupovine bibliotekama i drugim tijelima.
Ukeles je rekao da je Nacionalna biblioteka uspela da kupi sedam Sasunovih rukopisa kada je njegova kolekcija prodata na aukciji 1970-ih, „ali ovaj je pobjegao. I tako za nas, ovo je prilika da ovo veliko blago donesemo kući.”
