Medicinski tretman spavanja može smanjiti samopovređivanje kod mladih ljudi sa anksioznošću i depresijom, sugeriše opservaciona studija Instituta Karolinska u Švedskoj. Rizik od samopovređivanja se povećao u mesecima koji su prethodili prepisivanju melatonina i smanjio se nakon toga, posebno kod devojčica. Studija je objavljena u časopisu Journal of Child Psichologi and Psichiatri.
Melatonin je hormon koji kontroliše ciklus spavanja i buđenja i najčešće je propisan lek za poremećaje sna kod dece i adolescenata u Švedskoj. Upotreba melatonina je dramatično porasla poslednjih godina, a dostupan je u slobodnoj prodaji u Švedskoj od 2020.
„S obzirom na utvrđenu vezu između problema sa spavanjem, depresije i samopovređivanja, želeli smo da istražimo da li je medicinski tretman spavanja povezan sa nižom stopom namernog samopovređivanja kod mladih ljudi“, kaže dr Sara Bergen, docent na Odeljenju. medicinske epidemiologije i biostatistike, Institut Karolinska, koji je vodio studiju.
Studija je identifikovala preko 25.500 dece i tinejdžera između 6 i 18 godina kojima je prepisan melatonin u Švedskoj. Preko 87 procenata je imalo najmanje jedan psihijatrijski poremećaj, uglavnom poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD), poremećaje anksioznosti, depresiju ili poremećaj autističnog spektra. Samopovređivanje je bilo oko pet puta češće kod devojčica nego kod dečaka.
Istraživači su procenili rizike od samopovređivanja kod iste osobe dok su uzimali ili ne uzimali lekove upoređujući rizik u poslednjem mesecu bez lečenja sa dvanaest meseci nakon početka lečenja melatoninom. Čineći to, mogli su da uzmu u obzir pozadinske faktore koji mogu uticati na povezanost, kao što su genetika, težina poremećaja spavanja ili psihijatrijski poremećaji.
Rizik od samopovređivanja porastao je neposredno pre nego što je melatonin propisan i smanjen za oko polovinu u mesecima nakon početka lečenja. Smanjenje rizika je posebno bilo evidentno kod adolescentkinja sa depresijom i/ili anksioznim poremećajima.
„Trenutno postoji kriza mentalnog zdravlja mladih, a rizik od samopovređivanja i samoubistva je visok“, kaže Sara Bergen. „Naši nalazi podržavaju hipotezu da intervencije spavanja mogu smanjiti samopovređivanje u ovoj populaciji, posebno kod djevojčica.“
Pošto je to bila opservaciona studija, ona ne može utvrditi uzročnu vezu između melatonina i smanjene stope samopovređivanja. Da bi se proverilo da li je upotreba drugih lekova mogla da utiče na nalaze, urađene su i analize koje su isključile korisnike antidepresiva. Rezultati su bili slični.
„Ovo sugeriše da bi melatonin mogao biti odgovoran za smanjenu stopu samopovređivanja, ali ne možemo isključiti da je upotreba drugih psihijatrijskih lekova ili psihoterapije možda uticala na nalaze“, kaže dr Marica Leone, prva autorka studije i bivša Dr. student u istraživačkoj grupi Sare Bergen.
