Japanski premijer Fumio Kišida doputovao je u utorak u iznenadnu posetu Kijevu, ukravši deo globalne pažnje od azijskog rivala, predsednika Kine Si Đinpinga, koji je u Moskvi da pokaže podršku Rusiji protiv Zapada zbog Kremlja. invazija na Ukrajinu.
Dve posete, udaljene oko 800 kilometara (500 milja) jedna od druge, istakle su posledice rata koji je trajao skoro 13 meseci po međunarodnu diplomatiju jer se zemlje postrojavaju iza Moskve ili Kijeva. Oni prate nedelju u kojoj su i Kina i Japan uživali u diplomatskim uspesima koji su ohrabrili njihovu spoljnu politiku.
Kišida, koji treba da predsedava samitom Grupe sedam u maju, sastaće se sa predsednikom Vladimirom Zelenskim u glavnom gradu Ukrajine, što se poklopilo sa razgovorima Sija sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Kišida će tokom svoje posete „pokazati poštovanje prema hrabrosti i strpljenju ukrajinskog naroda koji ustaje da brani svoju domovinu pod vođstvom predsednika Zelenskog i pokazati solidarnost i nepokolebljivu podršku Ukrajini kao šef Japana i predsedavajući G-7“. u Ukrajinu, saopštilo je japansko ministarstvo spoljnih poslova najavljujući njegov put u Kijev.
Kišida je ukrajinskim zvaničnicima rekao da planira da „pruži maksimalnu podršku kako bi se obnovio mir u Ukrajini“.
Kjodo njuz je saopštio da je posetio crkvu u Buči, gradu izvan Kijeva koji je postao simbol ruskih zverstava nad civilima, položio cveće na tamošnju crkvu i odao poštu žrtvama.
„Besan sam zbog okrutnosti. Predstavljam japanske građane da izrazim saučešće onima koji su izgubili živote“, rekao je on.
Američki ambasador u Japanu Rahm Emanuel napisao je na Tviteru o „dva veoma različita evropsko-pacifička partnerstva“ koja su se razvila u utorak.
„Kišida je uz slobodu, a Si uz ratnog zločinca“, rekao je Emanuel, misleći na prošlonedeljnu akciju Međunarodnog krivičnog suda, koji je izdao nalog za hapšenje Putina, rekavši da želi da ga izvede pred suđenje za otmice hiljada dece iz Ukrajine.
Putin je u ponedeljak srdačno poželeo dobrodošlicu Siju u trodnevnu posetu koju su dve velike sile opisale kao priliku da prodube svoje „prijateljstvo bez ograničenja“.
Na sastanku u utorak sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom, Si je rekao da je pozvao Putina da poseti Kinu kasnije ove godine radi sastanka na najvišem nivou kineske regionalne inicijative „Jedan pojas, jedan put“, koja nastoji da proširi uticaj Pekinga kroz projekte ekonomske saradnje.
I Moskva i Peking su izdržali međunarodnu osudu svojih ljudskih prava. Kineska vlada je naširoko osuđena za navodne zločine nad muslimanima Ujgura u njenom krajnjem zapadnom regionu Sinđang. Optužbe uključuju genocid, prisilnu sterilizaciju i masovno zatvaranje skoro milion Ujgura. Peking je odbacio optužbe.
Japanski javni televizijski kanal NTV prikazao je Kišidu kako se vozi vozom od Poljske do Kijeva. Njegovo putovanje dolazi samo nekoliko sati nakon što se sastao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem u Nju Delhiju i nedelju dana nakon prelomnog samita sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Joelom.
U Nju Delhiju, Kišida je pozvao zemlje u razvoju i globalnog juga da podignu svoj glas u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i da pomognu da se zaustavi ruski rat.
Japan, koji ima teritorijalne sporove oko ostrva i sa Kinom i sa Rusijom, posebno je zabrinut zbog bliskih odnosa između Pekinga i Moskve, koji su izveli zajedničke vojne vežbe u blizini japanskih obala.
Diplomatski pohod Pekinga usledio je nakon njegovog nedavnog uspeha u posredovanju u sporazumu između Irana i njegovog glavnog bliskoistočnog rivala, Saudijske Arabije, o obnavljanju diplomatskih odnosa nakon godina tenzija. Ovaj potez je pokazao uticaj Kine u regionu u kojem je Vašington dugo bio glavni strani igrač.
Kina gleda na Rusiju kao na izvor nafte i gasa za svoju ekonomiju gladnu energije i kao partnera u suprotstavljanju onome što i jedni i drugi vide kao agresiju SAD, dominaciju u globalnim poslovima i nepravednu kritiku njihovih podataka o ljudskim pravima.
Zapadni saveznici Kijeva izrazili su zabrinutost da bi Kina mogla pomoći ruskim ratnim naporima, iako Peking insistira da je neutralni posrednik u mirovnim naporima.
Portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrij Jusov rekao je u ponedeljak da Kijevu nije poznato da je kinesko oružje Rusiju do sada prenosilo. On je rekao ukrajinskoj televiziji da, iako je Peking Moskvi obezbedio neku tehnologiju dvostruke namene, kao što su poluprovodnički čipovi, „za sada nema govora o oružju i nikakva takva (nabavka) nije zabeležena“.
Kišida je bio jedini lider G-7 koji nije posetio Ukrajinu i bio je pod domaćim pritiskom da to učini. Američki predsednik Džo Bajden prošao je sličan put da poseti Kijev prošlog meseca, neposredno pre prve godišnjice ruske invazije.
Kišidu, prvog posleratnog lidera Japana koji je ušao u ratnu zonu, Zelenski je pozvao u januaru da poseti Kijev.
Zbog svojih pacifističkih principa, podrška Japana Ukrajini bila je ograničena na opremu kao što su šlemovi, pancirke i bespilotne letelice, i humanitarne potrepštine, uključujući generatore.
Japan je doprineo Ukrajini sa više od 7 milijardi dolara, a prihvatio je više od 2.000 raseljenih Ukrajinaca i pomogao im u stambenoj pomoći i podršci za posao i obrazovanje, što je redak potez u zemlji koja je poznata po svojoj strogoj imigracionoj politici.
Tokio se pridružio američkim i evropskim nacijama u sankcionisanju Rusiji zbog njene invazije i pružanju humanitarne i ekonomske podrške Ukrajini. Nasuprot tome, Kina je odbila da osudi agresiju Moskve i kritikovala je zapadne sankcije Moskvi, optužujući NATO i Vašington da su izazvali Putinovu vojnu akciju.
Japan je brzo reagovao jer se plaši mogućeg uticaja rata u Istočnoj Aziji, gde je kineska vojska postajala sve agresivnija i eskalirala tenzije oko Tajvana koji je na vlasti, koji Peking smatra svojom teritorijom.
U Pekingu, portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da će kontakti Pekinga sa Rusijom pomoći da se uspostavi mir. „Predsednik Putin je rekao da Rusija ceni doslednu poziciju Kine da podržava pravičnost, objektivnost i ravnotežu u glavnim međunarodnim pitanjima“, rekao je on. „Rusija je pažljivo proučila kineski stav o političkom rešenju ukrajinskog pitanja i otvorena je za mirovne pregovore.
Upitan o Kišidinom putovanju u Kijev, on je dodao: „Nadamo se da bi Japan mogao da uradi više stvari za deeskalaciju situacije umjesto suprotno.
