Sjedinjene Američke Države optužile su u ponedeljak Kinu i Rusiju da štite Severnu Koreju od bilo kakve akcije Saveta bezbednosti UN zbog neviđenog niza lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa, koje krše više rezolucija UN i ugrožavaju međunarodnu avijaciju i pomorsku bezbednost.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je na sastanku saveta da kineski i ruski „opstrukcionizam“ ohrabruju Severnu Koreju „da nekažnjeno lansira balističke rakete“ i unapredi svoj razvoj sofisticiranijeg i opasnijeg oružja.
Nakon sastanka, ona je pročitala izjavu u ime članova saveta Albanije, Ekvadora, Francuske, Japana, Malte, Švajcarske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Ujedinjenog Kraljevstva, kojima se pridružila i Južna Koreja, u kojoj se osuđuju lansiranja.
U njemu se navodi da rastuća kriza ugrožava ne samo region, već i globalni mir i stabilnost, i pozvalo je Savet bezbednosti da ponovo govori jednim glasom. Za razliku od Tomasa-Grinfilda u njenim primedbama, u saopštenju se ne navode imena Kine i Rusije, iako se jasno odnosi na njih.
Ujedinjeni Savet bezbednosti uveo je sankcije nakon prve nuklearne probne eksplozije Severne Koreje 2006. godine i pooštrio ih tokom godina u ukupno 10 rezolucija kojima se – za sada bezuspešno – traži obuzdavanje svojih nuklearnih i balističkih raketnih programa i ukidanje finansiranja. U poslednjoj rezoluciji o sankcijama koju je Savet usvojio u decembru 2017. godine, članice su se obavezale na dalje ograničavanje izvoza nafte u Severnu Koreju ako ona izvrši lansiranje balističke rakete sposobne da dosegne interkontinentalni domet.
Kina i Rusija stavile su veto na rezoluciju koju su sponzorisale SAD u maju 2022. kojom bi se uvele nove sankcije, uključujući i izvoz nafte, zbog niza lansiranja ICBM. Umesto novih sankcija, ono što je sada potrebno je obnavljanje dijaloga između Severne Koreje i Sjedinjenih Država, rekli su oni, i zadržali tu poziciju u ponedeljak.
Brifing je održan usred najvećih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje u poslednjih nekoliko godina, koje su uključivale kompjuterske simulacije, vežbe na terenu i obuku američkih bombardera B-1B dugog dometa sa južnokorejskim ratnim avionima. Severna Koreja je u ponedeljak saopštila da je tokom vikenda simulirala nuklearni napad na Južnu Koreju balističkom raketom, što je njeno peto lansiranje ovog meseca u znak protesta protiv vojnih vežbi.
Zamenik kineskog ambasadora u UN Geng Šuang tvrdio je da je Severna Koreja 2018. godine preuzela „pozitivnu inicijativu odustajanja od nuklearnog oružja u zamenu za bezbednost“, rekavši Savetu da „američka strana nije odgovorila dobrom voljom … gubeći važnu priliku za postizanje denuklearizacije na poluostrvu.”
Tomas-Grinfild je uzvratio da to nije tačno, čak i da je Severna Koreja privremeno prekinula testiranje. „Mnoštvo lansiranja koje smo videli pokazuje svima nama da (Severna Koreja) nastavlja da unapređuje svoje programe unutar svojih granica“, rekla je ona.
Kineski Geng i zamenica ruskog ambasadora u UN-u Ana Evstignjejeva optužili su Sjedinjene Države za eskalaciju tenzija aktuelnim vojnim vežbama, odbacivši izjavu Tomasa-Grinfilda da su one dugotrajne, rutinske i isključivo defanzivne.
Obojica su istakli da Savet bezbednosti treba da se usredsrede na deeskalaciju tenzija na Korejskom poluostrvu i pozvali članice da podrže njihovu rezoluciju predloženu u novembru 2021., kojom bi se ukinule neke sankcije kako bi se podstakao dijalog između Sjedinjenih Država i Severne Koreje i smanjio uticaj sankcije severnokorejskom stanovništvu.
Geng je rekao da njihova predložena rezolucija ima za cilj „da oslobodi neke pozitivne signale“ i podstakne Severnu Koreju da nastavi razgovore i stvori uslove za ublažavanje tenzija. Evstignjejeva je rekla da je rezolucija „posebno usmerena ka postizanju političkog diplomatskog rešenja“.
Tomas-Grinfild je ponovio ponudu SAD za razgovore sa Pjongjangom. Ali ona je uzvratila da u svojim izjavama u ponedeljak ni kineski ni ruski izaslanik nisu čak ni pozvali Severnu Koreju da prestane sa testiranjem, a njihova rezolucija će je nagraditi za nepoštovanje rezolucija Saveta bezbednosti o zabrani balističkih raketa i nuklearnih proba.
„Ono što oni rade je lišavanje sopstvenog naroda potrebne humanitarne pomoći koja bi ublažila njihove patnje i omogućila međunarodnoj zajednici da uđe i pruži potrebnu humanitarnu pomoć, što smo svi spremni da uradimo bez rezolucije“, rekao je Tomas-Grinfild. rekao.
