Rusija i Sjedinjene Države pojačale su u srijedu svoju konfrontacionu retoriku zbog američkog nadzornog drona koji je naišao na ruske ratne avione i srušio se u blizini ukrajinskog poluostrva Krim, koje je Kremlj nelegalno anektirao. Istovremeno, šefovi odbrane dve zemlje otvorili su dijalog o incidentu.
Kremlj je saopštio da je let ponovo dokazao da je Vašington direktno umešan u borbe u Ukrajini i dodao da će Moskva pokušati da izvuče olupine drona iz Crnog mora. Američki zvaničnici rekli su da incident pokazuje agresivno i rizično ponašanje Rusije i obećali su da će nastaviti sa nadzorom.
Rusija je dugo izražavala zabrinutost zbog američkih nadzornih letova u blizini svojih granica, ali incident od utorka je signalizirao sve veću spremnost Moskve da podiže ulog dok tenzije rastu između dve nuklearne sile. To je odražavalo apetit Kremlja za prelaskom na ivicu, što bi moglo dodatno destabilizovati situaciju i dovesti do direktnijih konfrontacija.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin, koji je rekao da je incident deo „obrasca agresivnih, rizičnih i nebezbednih akcija ruskih pilota u međunarodnom vazdušnom prostoru“, razgovarao je u sredu sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom, prvi put za pet meseci.
„Važno je da velike sile budu model transparentnosti i komunikacije, a Sjedinjene Države će nastaviti da lete i deluju gde god to međunarodno pravo dozvoljava“, rekao je Ostin novinarima u Vašingtonu.
Armijski general Mark Millei, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova koji se takođe pojavio na brifingu, rekao je: „Znamo da je presretanje bilo namerno. Znamo da je agresivno ponašanje bilo namerno“, ali još uvek nije jasno da li je sudar ruskog ratnog aviona sa dronom MK-9 Reaper bio nameran.
Rusko Ministarstvo odbrane je u svom izveštaju o razgovoru sa Ostinom navelo da je Šojgu primetio da su SAD izazvale incident ignorisanjem ograničenja letova koje je Kremlj uveo zbog svoje vojne operacije u Ukrajini i takođe okrivio „intenziviranje obaveštajnih aktivnosti protiv interesa Ruska Federacija“. Takve akcije Sjedinjenih Država „preplavljene su eskalacijom situacije u oblasti Crnog mora“, navodi se u saopštenju, upozoravajući da će Rusija „na sve provokacije odgovoriti na isti način“.
Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, rekao je u televizijskim izjavama da je incident sa dronom „još jedna potvrda“ direktne umešanosti SAD u sukob u Ukrajini. Kremlj je više puta rekao da su Sjedinjene Države i druge članice NATO-a postale direktni učesnici rata isporučujući oružje i obaveštajne podatke vladi u Kijevu i vršeći pritisak na nju da ne pregovara o miru.
Patrušev, poverenik predsednika Vladimira Putina, takođe je rekao da će Rusija tražiti ostatke drona, ali je dodao: „Ne znam da li možemo da ih povratimo ili ne, ali ćemo to svakako morati da uradimo.
Američki zvaničnici su rekli da je Rusija poslala brodove da pokušaju da povrate olupinu, za koju je Millei rekao da su verovatno potopljene 4.000 do 5.000 stopa (1.200 do 1.500 metara) duboko.
SAD nemaju brodove u Crnom moru jer je Turska zatvorila Bosforski moreuz za ratne brodove 2022. godine, osim onih koji se vraćaju u matičnu luku.
Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da je dron bio u međunarodnom vazdušnom prostoru kada je ruski ratni avion udario u njegov propeler. Američki zvaničnici optužili su Rusiju da je pokušala da presretne bespilotnu letelicu, iako njeno prisustvo iznad Crnog mora — strateškog vojnog i ekonomskog područja i za Rusiju i za Ukrajinu — nije bilo neuobičajeno.
„Takođe nije neuobičajeno da Rusi pokušavaju da ih presretnu“, rekao je Kirbi i dodao da takav susret „povećava rizik od pogrešnih procena, nesporazuma“.
Kirbi je rekao da su SAD „preduzele korake da zaštite informacije i zaštite, da minimiziraju svaki pokušaj bilo koga drugog da iskoristi taj dron za koristan sadržaj“.
Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe, rekao je da je Rusija sposobna da povrati olupinu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je izjavu Ministarstva odbrane da ruski avioni nisu koristili svoje oružje niti su udarali u dron. On je ponovio svoj opis američko-ruskih odnosa kao na najnižoj tački, ali je dodao da „Rusija nikada nije odbacila konstruktivan dijalog, a ni sada ga ne odbija“.
U Vašingtonu je ruski ambasador Anatolij Antonov izrazio zabrinutost zbog „neprihvatljivih akcija vojske Sjedinjenih Država u neposrednoj blizini naših granica“.
„Šta oni rade hiljadama milja daleko od Sjedinjenih Država?“ rekao je u izjavi da je njegova ambasada puštena. „Odgovor je očigledan – oni prikupljaju obaveštajne podatke koje je kasnije koristio kijevski režim za napad na naše oružane snage i teritoriju.
On je istakao da je „važno da linije komunikacije ostanu otvorene”, ističući da „Rusija ne traži konfrontaciju i zalaže se za pragmatičnu saradnju u interesu naroda naših zemalja”.
Iako susreti ruskih i NATO aviona nisu neuobičajeni — pre invazije na Ukrajinu, NATO avioni su bili uključeni u proseku od 400 presretanja ruskih aviona godišnje — rat je povećao značaj takvih incidenata.
„Poslednja stvar koju bi neko trebalo da želi je da ovaj rat u Ukrajini eskalira i postane nešto između Sjedinjenih Država i Rusije“, rekao je Kirbi, govoreći u sredu na CNN-u. „Radili smo veoma, veoma naporno tokom početka ovog sukoba… kako bismo osigurali da on ne eskalira.
Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, Aleksij Danilov, napisao je na Tviteru da je incident sa dronom „putin signal da je spreman da proširi zonu sukoba, uz privlačenje drugih strana“.
U još jednoj borbi, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva saopštilo je da su britanski i nemački borbeni avioni uvučeni u utorak kako bi presreli ruski avion u blizini estonskog vazdušnog prostora. Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka sprovode zajedničke misije vazdušne policije u Estoniji kao deo NATO-ovog jačanja njenog istočnog krila.
Ministarstvo je saopštilo da su avioni Tajfun odgovorili nakon što ruski avion za dopunjavanje goriva nije uspeo da komunicira sa estonskom kontrolom vazdušnog saobraćaja. Ruski avion nije ušao u vazdušni prostor Estonije, članice NATO.
U Ukrajini su najmanje tri civila ubijena, a još 23 ranjena u napadima u prethodna 24 sata, saopštila je predsednička kancelarija.
Guverner Pavlo Kirilenko rekao je da je u delimično okupiranoj Donjeckoj provinciji, gde je koncentrisan najveći deo najtežih borbi, granatirano 14 gradova i sela. To je uključivalo Kramatorsk, gde su bazirane neke ukrajinske snage.
U zahvaćenom Bahmutu, gde se ruski napad nastavlja mesecima, ukrajinske snage su se uspešno borile za severne delove grada, rekla je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maliar.
U severoistočnom regionu Harkova jedna osoba je poginula, a druga je ranjena u Vovčansku, gradu blizu granice sa Rusijom. Guverner Oleh Sinjehubov rekao je da su ruske snage takođe pogodile civilno područje u gradu Harkovu.
