Bajdenova administracija saopštila je u ponedeljak da odobrava ogroman projekat bušenja nafte Villov na severnoj padini Aljaske bogatoj naftom, što je velika odluka predsednika Džoa Bajdena u oblasti zaštite životne sredine koja je brzo osudila da leti u lice demokratskog predsednika obećava usporavanje klimatskih promena.
Najava je usledila dan nakon što je administracija, koja je krenula u drugom pravcu ka očuvanju, rekla da će zabraniti ili ograničiti bušenje u nekim drugim oblastima Aljaske i Arktičkog okeana.
Odobrenje Villov od strane Biroa za upravljanje zemljištem omogućilo bi tri lokacije za bušenje, koje bi uključivale ukupno do 199 bušotina. Druge dve lokacije za bušenje predložene za projekat bi bile odbijene. Programer projekta ConocoPhillips rekao je da smatra da je opcija sa tri lokacije izvodljiva, a predsednik kompanije i izvršni direktor Rajan Lens nazvao je narudžbu „pravom odlukom za Aljasku i našu naciju“.
ConocoPhillips sa sedištem u Hjustonu odriče se prava na oko 68.000 hektara postojećih zakupa u Nacionalnoj rezervi nafte na Aljasci.
Naredbu, jednu od najznačajnijih u mandatu sekretara unutrašnjih poslova Deb Haland, nije potpisala ona, već njen zamenik Tomi Bodro, koji je odrastao na Aljasci i ima bliske odnose sa državnim zakonodavcima. Posebno je ćutala o projektu, kojem se protivila kao kongresmenka Novog Meksika pre nego što je postala sekretarka unutrašnjih poslova pre dve godine.
Aktivisti za klimu bili su ogorčeni što je Bajden odobrio projekat, za koji kažu da je ugrozio njegovo klimatsko nasleđe. Omogućavanje da se plan bušenja nastavi dalje predstavljalo bi veliko kršenje Bajdenovog obećanja iz kampanje da će zaustaviti nova bušenja nafte na saveznim zemljama, kažu oni.
Međutim, zvaničnici administracije su bili zabrinuti da su decenijama stari zakupi ConocoPhillips-a ograničili zakonsku sposobnost vlade da blokira projekat i da su sudovi možda presudili u korist kompanije.
Najava od ponedeljka verovatno neće biti poslednja reč, a očekuje se sudski spor od ekoloških grupa.
Projekat Villov bi mogao da proizvede do 180.000 barela nafte dnevno, otvara do 2.500 radnih mesta tokom izgradnje i 300 dugoročnih poslova i generiše milijarde dolara autorskih prava i poreskih prihoda za savezne, državne i lokalne vlade, saopštila je kompanija. .
Projekat, koji se nalazi u nacionalnoj rezervi nafte na Aljasci, uživa široku političku podršku u državi. Zakonodavci u državi Aljaske nedavno su se sastali sa sekretarom unutrašnjih poslova Deb Haaland kako bi pozvali na podršku Villov.
Senatorka Lisa Murkovski, R-Aljaska, rekla je u ponedeljak da je ta odluka „veoma dobra vest za zemlju“.
„Ne samo da će to značiti radna mesta i prihod za Aljasku, već će to biti i resursi koji su potrebni zemlji i našim prijateljima i saveznicima“, rekao je Murkovski. „Administracija je slušala glasove Aljaske. Oni su naveli delegaciju dok smo insistirali na energetskoj bezbednosti i nacionalnoj bezbednosti.
Kolega republikanski senator Dan Salivan rekao je da uslovi vezani za projekat ne bi trebalo da smanje sposobnost Villov-a da proizvodi do 180.000 barela sirove nafte dnevno. Ali on je rekao da je „besnelo“ to što je Bajden takođe krenuo da spreči ili ograniči bušenje nafte na drugim mestima na Aljasci.
Aktivisti za zaštitu životne sredine koji su promovisali kampanju #StopVillov na društvenim mrežama bili su ljuti na odobrenje, koje su nazvali izdajom.
„Ova odluka daje zeleno svetlo za 92% predloženog bušenja nafte (od strane ConocoPhllips) i predaje jedan od najkrhkijih, netaknutih ekosistema na svetu“ naftnom gigantu, rekla je predsednica Earth Justice Abigail Dillen. „Ovo nije liderstvo u klimi.“
Bajden razume egzistencijalnu pretnju klimatskih promena, „ali on odobrava projekat koji izbacuje iz koloseka njegove sopstvene klimatske ciljeve“, rekao je Dilen, čija je grupa obećala pravni postupak da blokira projekat.
Kristi Goldfus, bivši Obamin zvaničnik Bele kuće, koji je sada šef politike u Savetu za odbranu prirodnih resursa, rekla je da je „duboko razočarana″ zbog Bajdenove odluke da odobri Villov, koja bi proizvodila više od 239 miliona metričkih tona gasova staklene bašte tokom 30-godišnji vek trajanja projekta, otprilike jednak kombinovanoj emisiji iz 1,7 miliona putničkih automobila.
„Ova odluka je loša za klimu, loša za životnu sredinu i loša za zajednice domorodaca Aljaske koje se tome protive i smatraju da se njihov glas nije čuo“, rekao je Goldfus.
Predviđajući tu reakciju ekoloških grupa, Bela kuća je u nedelju objavila da će Bajden sprečiti ili ograničiti bušenje nafte na 16 miliona hektara na Aljasci i Arktičkom okeanu. Plan bi zabranio bušenje u skoro 3 miliona hektara Boforovog mora – zatvarajući ga od istraživanja nafte – i ograničio bušenje na više od 13 miliona hektara u nacionalnim rezervama nafte.
Povlačenje priobalnog područja osigurava da će važno stanište za kitove, foke, polarne medvede i druge divlje životinje „zauvek biti zaštićeno od razvoja ekstrakcije“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Najava očuvanja malo je umirila aktiviste.
„To je performativna akcija kako bi projekat Villov ne izgledao tako loše“, rekla je Elise Joshi, vršilac dužnosti izvršnog direktora Gen-Z for Change, organizacije za zastupanje.
Dvostranačka kongresna delegacija Aljaske sastala se sa Bajdenom i njegovim savetnicima početkom marta kako bi se izjasnili za projekat, dok su ekološke grupe okupile opoziciju i pozvale protivnike projekta da izvrše pritisak na administraciju.
Gradonačelnica grada Nuiksut Rosemari Ahtuangaruak, čija je zajednica od oko 525 ljudi najbliža predloženom razvoju, bila je otvorenog protivljenja, zabrinuta zbog uticaja na karibue i način života njenih stanovnika. Plemensko veće Naksragmiut, u drugoj zajednici North Slope, takođe je izrazilo zabrinutost zbog projekta.
Ali postoji „većinski konsenzus“ u regionu North Slope koji podržava projekat, rekao je Nagruk Harcharek, predsednik grupe Glas arktičkog Inupijata, čiji članovi uključuju lidere iz većeg dela tog regiona.
Akcije očuvanja najavile su u nedelju potpunu zaštitu za čitavo područje planiranja Boforovog mora, nadovezujući se na akciju predsednika Baraka Obame iz 2016. na području planiranja Čukotskog mora i većine Boforovog mora, saopštila je Bela kuća.
Odvojeno, administracija je prešla na zaštitu više od 13 miliona hektara u okviru naftnih rezervi, komad zemlje od 23 miliona hektara na severnoj padini Aljaske koji je pre jednog veka izdvojen za buduću proizvodnju nafte.
Projekat Villov je u okviru rezervata, a ConocoPhillips već dugo drži zakup za lokaciju. Otprilike polovina rezervi je zabranjena za lizing nafte i gasa prema pravilu iz Obamine ere koje je Bajdenova administracija ponovo uspostavila prošle godine.
Oblasti koje treba zaštititi uključuju jezero Teshekpuk, Utukok planine, reku Kolvil, lagunu Kasegaluk i posebne oblasti zaliva Peard, koje su zajedno poznate po svom globalno značajnom staništu za grizli i polarne medvede, karibue i stotine hiljada ptica selica.
