Jedna od ptica koje su najzagađenije plastikom na cijelom svetu tiho pati od nove bolesti koju su naučnici u nastajanju skovali „plastikozu“.
To je navodno prvi put da su istraživači ikada dokumentovali i kvantifikovali patološke efekte progutane plastike kod divljih životinja, a naučnici naglašavaju zdravlje više od jedne vrste.
Nova otkrića sugerišu da oštri plastični fragmenti mogu bukvalno da razdvoje neke morske ptice iznutra.
„[T]ova studija jasno pokazuje sposobnost plastike da direktno indukuje ozbiljno formiranje ožiljnog tkiva u celom organu ili ‘plastikozu’ kod divljih životinja koje slobodno žive, što će verovatno biti štetno po zdravlje i opstanak pojedinca“, pišu istraživači. .
„Kako emisije plastike nastavljaju da rastu i zagađenje plastikom postaje sve rasprostranjenije u svim sredinama širom sveta, verovatno je da je izloženost svih organizama plastici neizbežna“, predviđaju oni.
Smatra se da zagađenje plastikom utiče na preko 1.200 morskih vrsta na skoro svakom nivou mreže ishrane, a naučnici još uvek ne znaju kakav uticaj unesena ili udahnuta sintetička vlakna i fragmenti imaju na zdravlje životinja.
Kada je u pitanju fizička šteta uzrokovana progutanom plastikom, u rudniku uglja su kanarinci (Ardenna carneipes).
Ove tamnosmeđe ptice sa ružičastim nogama gnezde se na ostrvu Lord Hau, maloj i udaljenoj krivini kopna otprilike 600 kilometara od obale istočne Australije.
Uprkos velikoj udaljenosti od ljudske civilizacije, mnoge od pilića izleženih na Lord Hauu pate od sporog i bolesnog umiranja za koju se čini da je sva naša krivica.
Svake jeseni, mršavi i otrcani mladici zasipaju ostrvske plaže, a već godinama naučnici pokušavaju da otkriju zašto je toliko mnogo ovih morskih ptica bolesno i umiru.
Kada su australijski istraživači, zajedno sa timom iz londonskog Nacionalnog istorijskog muzeja (NHM), pregledali leševe desetina mrtvih ptica iz Lord Haua, pronašli su prekomerne i nepovratne znakove ožiljaka u stomaku za stomakom.
Opsežni unutrašnji ožiljci su najverovatnije uzrokovani sitnim komadićima oštre plastike koji iznova i iznova kopaju u unutrašnju oblogu ptice. Bez šanse da se izleči, prva komora ptičjeg želuca, nazvana proventrikulus, raste izobličena usled oštećenja.
Prošle godine, kada je novinarka Australian Geographica Karen McGhee pratila obdukciju striženih voda, opisala je ptičji stomak toliko pun plastike da je „izbočen… skoro puknuo“. Naučnici koji su vršili obdukciju izbrojali su ukupno 202 plastična komada.
To nije izuzetna okolnost. Otprilike 90 odsto obdukovanih ptica na ostrvu Lord Hau ima plastiku u stomaku.
Konzistentni ožiljci i hronična upala primećena u stomaku morskih ptica ispunjenim plastikom navode naučnike da misle da je ovo specifična fibrozna bolest.
Nazvali su je ‘plastikozom’ da bi bila u skladu sa drugim fibroznim bolestima, poput silikoze i azbestoze, koje su takođe obeležene oštećenjem tkiva od zagađivača, osim u ovim slučajevima oštećenje nastaje u plućima.
Oštećenja u stomaku od zagađenja plastikom otkrivena su tek u poslednje dve godine, a većina ovih istraživanja obavljena je u laboratoriji među glodarima. Testirani plastični komadi nisu bili propisno istrošeni jer su u divljini.
Ipak, laboratorijske studije su pokazale da oštra, progutana makroplastika, veličine oko 5 milimetara, može da blokira, ulcerira ili perforira digestivni trakt, a istovremeno smanjuje ponašanje pri hranjenju. U teškim slučajevima, životinja može čak i da umre od gladi.
Studija među strižnim vodama je prva koja pokazuje plastilozu koja se javlja među divljim životinjama.
U otvrdnutom i nefleksibilnom stomaku plastične vodene vode, prostor za novu hranu je ograničen i varenje je izgleda ozbiljno pogođeno. Sa toliko ožiljnog tkiva, naučnici kažu da sluznica unutrašnjeg organa nije ni približno tako dobra u lučenju digestivnih enzima ili upijanju hranljivih materija.
Gubitak ishrane koji je rezultirao mogao bi biti ključni razlog zašto je toliko mnogo striženih voda na Lord Hoveu pothranjeno. Od 2010. njihova prosečna telesna masa je naglo opala. A u sadašnjoj studiji, veći broj plastičnih komada u stomaku škare je bio povezan sa manjom ukupnom telesnom težinom.
„Cevaste žlezde, koje luče digestivna jedinjenja, su možda najbolji primer uticaja plastikoze“, objašnjava Aleks Bond, biolog za zaštitu prirode u NHM.
„Kada se konzumira plastika, ove žlezde postepeno zakržljaju sve dok na kraju ne izgube strukturu tkiva u potpunosti na najvišim nivoima izloženosti.“
Posledice gutanja plastike možda nisu iste za sve stomake morskih ptica, pa čak ni za sve stomake životinja, ali s obzirom na sveprisutnu prirodu progutane plastike u morskoj mreži hrane, postoji razlog za zabrinutost zbog zdravstvenih efekata.
A to važi i za našu sopstvenu vrstu.
Kod ljudi, nedavne studije su pokazale da ljudi sa inflamatornom bolešću creva (IBD) imaju tendenciju da imaju povišen nivo mikroplastike u fecesu.
Među 52 učesnika, veća izloženost plastici bila je usko povezana sa najgorim simptomima IBD-a.
Ta studija je bila mala i ne utvrđuje uzrok i posledicu, ali pošto je mikroplastika pronađena u ljudskoj krvi, placenti, fecesu i najdubljim delovima pluća, toksikolozi kažu da su nam potrebne hitne zdravstvene procene.
Progutana plastika ne može samo da izazove fizičku štetu, već može da obezbedi i način da paraziti i mikrobi stopiraju u telo. Pored toga, kako se plastika razgrađuje, ona može izvući toksične i uporne hemikalije sa potencijalno opasnim zdravstvenim efektima.
„[Gutanje plastike ima dalekosežne i teške posledice, od kojih mnoge tek počinjemo da u potpunosti dokumentujemo i razumemo“, upozoravaju autori ove studije.
Plasticoza je možda prva bolest divljih životinja povezana sa plastikom, ali možda nije poslednja.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Hazardous Materials.
