Mađarska je dodatno odložila glasanje o ratifikaciji kandidatura Švedske i Finske za prijem u NATO, prema ažuriranom rasporedu objavljenom u četvrtak na veb stranici Narodne skupštine, poslednjem u nizu odlaganja koje je frustriralo zapadne saveznike.
Do kašnjenja, koje pomera glasanje za dve nedelje do sednice parlamenta koja počinje 20. marta, dolazi pošto je Mađarska i dalje jedina zemlja članica NATO-a pored Turske koja još nije odobrila kandidature dve nordijske zemlje za pridruživanje zapadnom vojnom savezu.
Mađarski populistički premijer Viktor Orban rekao je da se lično zalaže za ulazak dve zemlje u NATO, ali je naveo da su vlade u Stokholmu i Helsinkiju „širile očigledne laži“ o Mađarskoj koje su izazvale pitanja među poslanicima u njegovoj stranci o da li da odobri ponude.
U radio intervjuu 24. februara, Orban je potvrdio da će Mađarska poslati parlamentarnu delegaciju u Švedsku i Finsku da traži „razjašnjenje“ o takvim pitanjima pre nego što ratifikacija dođe na glasanje u parlamentu.
„Nije u redu da traže od nas da ih prihvatimo dok oni šire očigledne laži o Mađarskoj, o vladavini zakona u Mađarskoj, o našoj demokratiji i o životu ovde“, rekao je Orban. „(Kako) neko može da želi da bude naš saveznik u vojnom sistemu dok besramno širi laži o Mađarskoj? Zato hajde da stanemo na prijateljsku reč i pitamo ih kako to može biti.“
Odlaganja, koja su usledila uzastopno od jula 2022, frustrirala su neke u Evropskoj uniji, kao i članove mađarskih opozicionih partija.
U komentarima u mađarskom parlamentu u sredu, Agnes Vadai, liberalna poslanica i bivša državna sekretarka u mađarskom ministarstvu odbrane, kritikovala je vladajuću stranku Fides zbog brojnih odlaganja i optužila ih da namerno odugovlače glasanje.
„Ovo je moglo biti brzo i jednostavno pitanje u mađarskom parlamentu, ali nije. Nije bilo zato što je uvek postojao neki izgovor ili taktika odugovlačenja od strane vladajuće stranke“, rekao je Vadai, dodajući da je slanje parlamentarne delegacije u Švedsku i Finsku „najnoviji trik za odlaganje“.
Za prijem novih zemalja potrebno je jednoglasno glasanje svih 30 članica NATO-a. Sa izuzetkom Mađarske i Turske, svih ostalih 28 članica odobrilo je članstvo nordijskim zemljama do kraja septembra.
Severnoevropski susedi odustali su od svoje dugogodišnje vojne neutralnosti i tražili članstvo u NATO-u u maju kao odgovor na ruski rat u Ukrajini.
Turska je izvršila pritisak na dvije zemlje da se obračunaju sa prognanim pripadnicima kurdskih i drugih grupa koje smatra teroristima kako bi obezbedila ratifikaciju, i nagovestila je da bi mogla glasati za pristupanje Finske, ali ne i za Švedsku.
