Dolazak toplotnog talasa zahtijeva poseban oprez, naročito kod kardiovaskularnih bolesnika i onih koji imaju probleme sa krvnim pritiskom, jer je u takvim uslovima povećan broj srčanih udara.
Institut za javno zdravlje upozorava na veoma visoke temperature, te je važno da se građani pridržavaju preventivnih mjera.
Kako je rekao prof. dr Nebojša Tasić, svi koji imaju neku hroničnu bolest, poput povišenog pritiska, dijabetesa ili dislipidemije, moraju obavezno da se posavjetuju sa ljekarom kako da koriste terapiju tokom ekstremno toplih dana, ali nikako ne smiju mijenjati doze na svoju ruku.
Prof. dr Tasić ističe da je ključni savjet stalna rehidracija, odnosno unos dovoljne količine tečnosti, prije svega vode i čajeva, a ne alkoholnih ili gaziranih pića. Upravo je nedovoljan unos tečnosti jedan od razloga za česte srčane udare tokom velikih vrućina.
„Ima više problema koji tokom ljeta predisponiraju za pojavu srčanog i moždanog udara, a jedan od njih je svakako nedovoljan unos tečnosti. Drugo se odnosi i na to da ljudi na svoju ruku mijenjaju terapije i doze ljekova, a važno je da se konsultuju sa ljekarom i budu oprezni“, istakao je prof. dr Tasić.
Dodaje da često do infarkta dolazi tokom jutarnjih sati jer se zaboravlja da je hidratacija važna i tokom večeri.
Kada je riječ o ponašanju tokom veoma visokih temperatura vazduha, profesor savjetuje:
Biti adekvatno, odnosno lagano obučen.
Boraviti u hladu, posebno u periodu od 10 ujutru do 18 sati.
Praktikovati laganu ishranu.
Fizičku aktivnost svesti na rano jutro ili veče, kada je prijatnije.
Obezbijediti najmanje 6–7 sati sna, što je ključan uslov za dobro zdravlje.
Prof. dr Tasić naveo je simptome koji mogu upozoriti na probleme i potencijalni srčani udar, a koje nikako ne treba zanemariti:
Ekstremna malaksalost
Glavobolja
Tahikardija (ubrzan rad srca)
Vrtoglavica
Osjećaj gušenja
Nedostatak vazduha
Iako se ovi simptomi mogu javiti samo zbog boravka na visokim temperaturama, važno je osluškivati svoj organizam – čim osjetite da nije dobro, obavezno se javite ljekaru.
„I hroničan stres je jedan od najvećih i značajnih uzroka infarkta i moždanog udara, i zato je važno da naglasimo da se sa hroničnim stresom mora boriti“, zaključio je prof. dr Nebojša Tasić.
