Istraživanje koje pominješ upravo ide u tom smeru. Naučnici sa Institute of Science and Technology Austria proučavali su razvoj mozga kod miševa i otkrili da se ključne mreže neurona u hipokampusu ne grade potpuno „od nule“. Naprotiv, mozak se rađa sa veoma gustom i široko povezanom mrežom neurona, koja se kasnije „proređuje“ i organizuje kroz razvoj i iskustvo.
To znači nekoliko važnih stvari:
Drugim rečima:
ali način na koji će se te osobine razviti zavisi od porodice, iskustava, obrazovanja, stresa, odnosa i okruženja.
Zato danas nauka uglavnom odbacuje oba ekstrema:
Istina je između — biologija postavlja okvir, a život ga oblikuje.
Lepa metafora iz istraživanja je da mozak više liči na skulpturu isklesanu iz već postojećeg kamena nego na potpuno praznu glinu. To znači da priroda daje početnu strukturu, ali iskustvo određuje konačan oblik.
