Spasilački napori u Turskoj pogođenoj zemljotresom okončani su u nedelju, skoro dve nedelje nakon što se dogodila najsmrtonosnija moderna katastrofa u zemlji, a mnogi se mole samo za tela za žaljenje.
„Da li biste se molili da pronađete mrtvo telo? Mi… da isporučimo telo porodici“, rekao je operater buldožera Akin Bozkurt dok je njegova mašina hvatala ruševine uništene zgrade u gradu Kahramanmarasu.
„Izvlačite telo ispod tona ruševina. Porodice čekaju sa nadom“, rekao je Bozkurt. „Oni žele da imaju ceremoniju sahrane. Žele grob.“
Prema islamskoj tradiciji, mrtve treba sahraniti što je pre moguće.
Šef turske Uprave za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) Junus Sezer rekao je da će se napori potrage i spasavanja uglavnom završiti u nedelju uveče.
Više od 46.000 ljudi je poginulo nakon zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara. Očekuje se da će broj žrtava porasti, sa oko 345.000 stanova u Turskoj za sada se zna da je uništeno, a mnogi se još vode kao nestali.
Ni Turska ni Sirija nisu saopštile koliko se ljudi još vodi kao nestalo nakon zemljotresa.
U jednom od poslednjih pokušaja da se izvuku ljudi iz ruševina, 12 dana nakon zemljotresa, timovi hitne pomoći su u subotu uveče počeli da raščišćavaju ruševine na mestu za spasavanje u Antakiji.
Psi tragači i termalne kamere su otkrile znake života kod dve osobe, rekli su spasioci, ali nešto posle ponoći, osam sati nakon operacije, timovi su prekinuli spasavanje.
„Niko nije živ“, rekao je Mujdat Erdogan, pripadnik AFAD-a, uniforme i lica prekrivenih prašinom. „Mislim da više ne možemo da spasavamo ljude.
Radnici iz Kirgistana pokušali su da spasu sirijsku petočlanu porodicu iz ruševina zgrade u Antakiji na jugu Turske.
Tri osobe, među kojima i dete, spasene su žive. Majka i otac su preživeli, ali je dete preminulo kasnije od dehidracije, saopštio je spasilački tim. Starija sestra i blizanac nisu uspeli.
„Čuli smo povike kada smo danas kopali pre sat vremena. Kada nađemo žive ljude uvek smo srećni“, rekao je za Rojters Atai Osmanov, član spasilačkog tima.
Deset kola hitne pomoći čekalo je u obližnjoj ulici koja je bila blokirana za saobraćaj kako bi omogućila spasilačke radnje.
Radnici su tražili potpunu tišinu i da svi čučnu ili sede dok se ekipe penju na vrh ruševina zgrade gde je pronađena porodica da osluškuju još zvukova pomoću elektronskog detektora.
Dok su se spasilačke akcije nastavljale, jedan radnik je viknuo u ruševine: „Duboko udahni ako čuješ moj glas“.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko 26 miliona ljudi širom Turske i Sirije potrebna humanitarna pomoć.
Američki državni sekretar Antoni Blinken doputovaće u nedelju u Tursku da razgovara o tome kako Vašington može dalje da pomogne Ankari dok se bori sa posledicama svoje najgore prirodne katastrofe u modernom vremenu.
U Siriji, koja je prijavila više od 5.800 smrtnih slučajeva, Svetski program za hranu (VFP) saopštio je da vlasti na severozapadu zemlje blokiraju pristup toj oblasti.
„To predstavlja usko grlo u našim operacijama. To mora odmah da se popravi“, rekao je Rojtersu direktor VFP-a Dejvid Bizli na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.
Najveći deo žrtava u Siriji je na severozapadu, oblasti koju kontrolišu pobunjenici u ratu sa snagama lojalnim predsedniku Bašaru al Asadu.
„Vreme ističe, a nama ponestaje novca. Naša operacija je oko 50 miliona dolara mesečno samo za naš odgovor na zemljotres, tako da osim ako Evropa ne želi novi talas izbeglica, trebamo dobiti podršku koja nam je potrebna“, dodao je Bizli.
Hiljade Sirijaca koji su u Turskoj potražili utočište od građanskog rata vratili su se svojim domovima u ratnoj zoni – barem za sada.
