Mnoge žene imaju bolne menstruacije, ali samo nekoliko zemalja, većina njih u Aziji, dozvoljava im da uzmu pauzu na poslu kako bi se oporavile.
To se ipak menja.
Španija je u četvrtak postala prva evropska zemlja koja je usvojila zakon koji dozvoljava plaćeno menstrualno odsustvo.
U nekoliko drugih zemalja, kompanije su počele da nude period odsustva bez zakonske obaveze da to učine.
Evo rezimea situacije širom sveta:
Španski zakon, koji je izradila levičarska vlada zemlje, odobrava plaćeno odsustvo zbog bolova u menstruaciji, pod uslovom da oboleli imaju lekarsku poruku. Zakon ne precizira vremenski okvir za takvo odsustvo.
Ministarka za ravnopravnost Irene Montero obećala je: „Nema više odlaska na posao sa bolom, nema više uzimanja tableta pre dolaska na posao i potrebe da krijemo činjenicu da imamo bol koji nas čini nesposobnim da radimo“.
Predlog zakona je izazvao kritike španskih sindikata, koji upozoravaju da bi, daleko od oslobađanja žena, menstrualno odsustvo moglo da navede poslodavce da daju prednost muškarcima pri zapošljavanju.
Indonezija je 2003. godine donela zakon kojim ženama daje pravo na dva dana plaćenog menstrualnog odsustva mesečno, bez prethodnog obaveštenja.
Ali odredba je u praksi diskreciona.
Mnogi poslodavci dozvoljavaju samo jedan dan u mesecu, dok drugi uopšte ne daju odsustvo za menstruaciju, bilo zato što nisu upoznati sa zakonom ili su odlučili da ga zanemare.
U Japanu, zakon iz 1947. kaže da kompanije moraju da pristanu da ženama daju odsustvo za menstruaciju ako to zatraže, onoliko dugo koliko im je potrebno.
Međutim, ne zahteva od njih da plaćaju ženama tokom menstrualnog odsustva, ali oko 30 odsto japanskih kompanija nudi punu ili delimičnu platu, prema istraživanju ministarstva rada iz 2020.
Međutim, malo žena koristi zakon. Anketa oko 6.000 kompanija pokazala je da je samo 0,9 odsto radnika koji ispunjavaju uslove koristilo menstrualno odsustvo.
U Južnoj Koreji žene imaju pravo na jedan dan neplaćenog menstrualnog odsustva mesečno. Poslodavci koji odbiju suočavaju se sa kaznama do 5 miliona vona (3.844 dolara).
Istraživanje iz 2018. pokazalo je veće interesovanje nego u Japanu, sa nešto više od 19 procenata žena koje uzimaju slobodno vreme.
Na Tajvanu, Zakon o ravnopravnosti polova u zapošljavanju daje ženama tri dana mjesečnog odsustva godišnje, koji se ne odbijaju od zakonom propisanih 30 dana redovnog bolovanja.
Žene mogu uzeti samo jedan dan u bilo kom mesecu.
Kao i bolovanje, radnice na menstrualnom odsustvu primaju samo 50 odsto plate.
Zambija je 2015. godine usvojila zakon kojim se ženama dozvoljava da uzmu slobodan dan na poslu tokom menstruacije, bez davanja obaveštenja ili dostavljanja lekarske napomene.
Iako je mera opšte prihvaćena i podržana, ne poštuju se svi poslodavci dobrovoljno sa zakonom o onome što se diskretno naziva „Majčin dan“.
Ali, podstaknute sindikatima, žene počinju da ostvaruju svoja prava, rekla je za AFP stručnjakinja za komunikacije i zagovornica ženskih prava Rut Kanjanga Kamvi.
Neke kompanije i institucije nisu čekale da ih zakon natera da ženama ponude menstrualno odsustvo.
Među njima su australijski penzioni fond Future Super, indijski startup za isporuku hrane Zomato i francuska firma za nameštaj Louis koji daju šest, 10 i 12 dodatnih dana.
Na svojoj veb stranici, astrološka kompanija Chani sa sedištem u Los Anđelesu takođe nudi „neograničeno odsustvo tokom menstruacije za osobe sa matericama“.
