Nova mapa otkrila je do sada neviđene detalje reljefa ispod antarktičkog leda što bi, kako kažu naučnici, moglo znatno da unapredi razumevanje ovog zaleđenog belog kontinenta.
Istraživači su koristili satelitske snimke i fiziku kretanja leda da bi rekonstruisali mogući izgled kontinenta ispod ledene površine.
Pronašli su dokaze o postojanju hiljada ranije neotkrivenih brda i grebena, a navode i da su njihove mape nekih skrivenih planinskih venaca Antarktika jasnije nego ikada ranije.
Iako ove mape nisu potpuno precizne, istraživači veruju da bi novi detalji mogli da rasvetle kako će Antarktik da reaguje na klimatske promene i šta to znači za porast nivoa mora.
Prikazane su savremene slike iz drugih delova sveta čiji pejzaži su slični onima na Antarktiku.
„To je kao da ste ranije imali analognu filmsku kameru koja ostavlja vidljiva ‘zrnca’ na snimku, a sada imate digitalnu sliku sa jakim zumom koja jasno pokazuje šta se zaista dešava“, kaže Helen Okenden, glavna autorka studije, istraživačica na Univerzitetu Grenobl-Alp u Francuskoj, za BBC Njuz.
Zahvaljujući satelitima, naučnici su stekli dobro razumevanje ledene površine Antarktika, ali je ono što se nalazi ispod leda nepoznanica.
Zapravo, više se zna o površini nekih planeta u našem Sunčevom sistemu nego o „podzemlju“ Antarktika – topografiji ispod ledenog pokrivača.
Ali sada istraživači imaju, kako veruju, najpotpuniju i najdetaljniju mapu tog podvodnog reljefa koja je do sada napravljena.
„Toliko sam uzbuđen što ovo gledam i vidim celo dno Antarktika odjednom“, kaže profesor Robert Bingam, glaciolog na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj i koautor studije.
„Mislim da je to neverovatno“.
Tradicionalna merenja sa zemlje ili iz vazduha koristila su radar da „zavire“ ispod leda, koji je na nekim mestima debeo i do 4,8 kilometra.
Međutim, merenja su često vršena duž pojedinačnih trasa udaljenih desetinama kilometara, pa su naučnici morali da pretpostavljaju šta se nalazi između i popunjavaju praznine.
„Ako zamislite da su Škotsko gorje ili Alpi prekriveni ledom i da je jedini način da se razume njihov oblik obavljanje povremenih letova udaljenih nekoliko kilometara jedan od drugog, ne postoji način da vidite sve te oštre planine i doline za koje znamo da postoje“, kaže Bingam.
Zato su istraživači primenili novi pristup, kombinujući satelitske podatke o površini leda i fiziku kretanja leda, i rezultate su uporedili sa starim radarskim trasama.
„To je pomalo kao vožnja kajakom na reci, a ispod vode ima stena, i ponekad se na površini pojave vrtlozi koji vam ukazuju gde se stene nalaze“, slikovito objašnjava Okenden.
„A led se, naravno, kreće drugačije od vode, ali ipak kada led prelazi preko grebena ili brda u stenovitoj podlozi, to se manifestuje u topografiji površine, ali i u brzini kretanja“, dodaje.
Iako se ranije znalo za glavne planinske vence Antarktika, novi pristup naučnika otkrio je desetine hiljada do sada nepoznatih brežuljaka i grebena, kao i mnogo više detalja o nekim planinama i kanjonima zakopanim ispod leda.
„Mislim da je zaista neverovatno zanimljivo gledati sve te nove pejzaže i videti šta se tamo nalazi“, kaže Okenden.
„To je kao kada prvi put vidite topografsku kartu Marsa i pomislite: ‘Vau, ovo je baš zanimljivo, ovo pomalo podseća na Škotsku’, ili ‘ovo ne liči ni na šta što sam do sada videla'“.
Jedno od posebno zanimljivih otkrića je duboki kanal usečen u antarktičkom dnu, u području poznatom kao Podlednički basen Maud.
Kanal je u proseku dubok 50 metara, širok šest kilometara i proteže se skoro 400 kilometara, što je otprilike udaljenost vazdušnom linijom između Londona i Njukasla.
Nova mapa istraživača verovatno neće biti i poslednja.
Ona nije potpuno precizna jer se zasniva na pretpostavkama o obrascima kretanja leda, a i još mnogo toga tek treba da se otkrije o stenama i sedimentima ispod ledenog pokrivača.
Ipak, i drugi naučnici smatraju da ove mape, u kombinaciji sa daljim istraživanjima sa kopna, iz vazduha i svemira, predstavljaju veoma važan korak napred.
„Ovo je zaista veoma koristan proizvod“, rekao je dr Piter Fretvel, viši naučnik u Britanskom institutu za istraživanje Antarktika u Kembridžu, koji nije učestvovao u ovoj studiji, ali je intenzivno radio na prethodnom mapiranju.
„Daju nam priliku da popunimo praznine između tih istraživanja“, dodao je on.
Detaljnije razumevanje svih grebena, brda, planina, i kanala moglo bi da unapredi računarske modele koji predviđaju kako bi Antarktik mogao da se menja u budućnosti, kažu istraživači.
Oblik terena ispod leda u velikoj meri određuje kojom brzinom se glečeri kreću i koliko brzo mogu da se povlače u uslovima rastućih temperatura.
A to je veoma važno jer se brzina topljenja leda na Antarktiku u budućnosti smatra jednom od najvećih nepoznanica u klimatologiji.
„Ova studija nam daje] bolju sliku o tome šta će se dešavati u budućnosti i koliko brzo će otapanje leda na Antarktiku doprineti porastu nivoa mora u svetu“, kaže Fretvel.
