I Mina i Ermogen behu Atinjani po rodu. Obojica su živeli u Carigradu u velikoj časti, i kod cara i kod naroda. Mina beše poznat po velikoj učenosti i krasnorečivosti, i spolja se držaše kao neznabožac, dok beše u srcu ubeđeni hrišćanin. Ermogen beše carigradski eparh, i držaše se neznaboštva spolja i iznutra, premda beše milosrdan i činjaše mnoga dobra dela.
Kada buknu neka rasprava između hrišćana i neznabožaca u Aleksandriji, car Maksimin posla Minu da utiša metež i da hrišćanstvo istrebi iz toga grada. Mina ode i uspostavi mir, ali objavi sebe hrišćaninom i obrati mnoge neznabošce u pravu veru rečitošću i mnogim čudesima.
Čuvši za ovo, car posla Ermogena da Minu kazni i hrišćanstvo uguši. Ermogen izvede Minu pred sud, odseče mu stopala i jezik, izbode oči, pa ga potom baci u tamnicu. U tamnici se Mini javi sam Gospod Isus, isceli ga i uteši Svoga stradalca. Videvši Minu čudesno isceljenog, Ermogen se krsti i poče propovedati silnu Hristovu veru. Ermogen je potom postavljen za episkopa u Aleksandriji.
Tada razjareni Maksimin sam ode u Aleksandriju i stavi Minu i Ermogena na velike muke, koje oni hrabro izdržaše, pomagani blagodaću Božjom. Videći hrabrost ovih Hristovih vojnika i čuda Božja na njima, javi se pred sudilištem Evgraf, tajnik i prijatelj svetog Mine, i viknu caru u lice: „I ja sam hrišćanin!“ Car se razbesni, zgrabi mač i poseče svetog Evgrafa. Potom naredi nečestivi car da dželati mačem poseku svete Minu i Ermogena.
Tropar
Uzdržanjem umrtviše ognjene pokrete strasti i slabosti, Hristovi mučenici, primivši blagodat da leče bolesti nemoćnih, i za života i posle smrti čineći čuda. Zaista je preslavno čudo kako same kosti toče isceljenje: Slava Jedinome Stvoritelju, Bogu.
Veruje se da bi na današnji dan trebalo da se pomolite svetim mučenicima za isceljenje i zapalite sveću u crkvi.
