Rusija je u petak raketirala elektroenergetske objekte širom Ukrajine, dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski završio obilazak zapadnih prestonica, pošto su ukrajinski zvaničnici rekli da je u toku dugo očekivana ruska ofanziva na istoku.
Najmanje 17 projektila pogodilo je grad Zaporožje na jugoistoku zemlje za sat vremena, rekao je vršilac dužnosti gradonačelnika Anatolij Kurtijev, a vlasti su saopštile da je došlo do nestanka struje širom Ukrajine.
Rusija je više puta napadala civilnu infrastrukturu daleko od linija fronta u poslednja četiri meseca, ostavljajući milione urbanih Ukrajinaca bez struje, grejanja ili vode danima usred zime.
Baraži su često pratili ukrajinsko diplomatsko napredovanje ili napredovanje na bojnom polju.
Ovaj je došao kada je Zelenski završio turneju po Londonu, Parizu i Briselu uz ovacije koje su mu odzvanjale u ušima, iako nije bilo javnih obećanja borbenih aviona koje je tražio.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je 10 ruskih projektila oboreno iznad ukrajinske prestonice nakon što su sirene za vazdušni napad oglasile širom zemlje tokom jutarnjeg špica i zvaničnici su pozvali umorne civile da im obrate pažnju i da se sklone.
Ministar energetike German Galuščenko rekao je da je Rusija raketama i bespilotnim letelicama pogodila elektroenergetske objekte u šest regiona, što je izazvalo nestanak struje u većem delu Ukrajine.
„Postoje pogoci u termo i hidrogeneracijskim postrojenjima, kao iu visokonaponskoj infrastrukturi“, rekao je on.
Ukrajina se priprema za novu rusku ofanzivu u uverenju da, posle meseci preokreta, predsednik Vladimir Putin želi da pohvali uspeh na bojnom polju pre godišnjice invazije koju je pokrenuo 24. februara.
Putin će održati svoje odloženo godišnje obraćanje parlamentu, slično govoru američkog predsednika o stanju Unije, 21. februara, na datum kada je priznao otcepljene ukrajinske regione Donjeck i Lugansk kao nezavisne, što je uvod u invaziju.
Potpuno zauzimanje tih provincija, među četiri za koje je Rusija kasnije tvrdila da ih je anektirala, omogućilo bi Putinu da tvrdi da je jedan od njegovih glavnih prioriteta postignut.
Glavni nedavni fokus Moskve bio je mali grad Bahmut, sa predratnim stanovništvom od oko 70.000 koje je uglavnom pobeglo, u delove Donjecka van njenog domašaja.
Posle višemesečnih statičnih artiljerijskih borbi koje su obema stranama postale poznate kao „mlinac za meso“, ruske snage, uključujući Vagnerovu privatnu vojsku koja je regrutovala desetine hiljada osuđenika uz obećanje pomilovanja, konačno su počele da opkoljavaju grad.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su Vagnerove snage od utorka napredovale dva do tri kilometra oko severa Bakhmuta – što je bio izuzetno brz prodor u borbi u kojoj su se linije fronta jedva pomerale mesecima.
U njemu se navodi da oni sada ugrožavaju glavni zapadni pristupni put Bahmutu, iako je ukrajinski vojni analitičar rekao da zalihe i dalje pristižu.
Dok je Vagner pojačao svoj broj zarobljenicima, ruska regularna vojska je sada u stanju da rasporedi mnoge od 300.000 ili više ljudi koji su se prijavili u prinudnu mobilizaciju krajem prošle godine.
Britanija je takođe saopštila da su ruske snage napredovale u blizini Vuhledara, strateški važnog bastiona koji drže Ukrajinci na raskrsnici južnog i istočnog fronta.
Međutim, britanski izveštaj kaže da su ograničeni ruski dobici tamo najverovatnije bili skupi u neiskusnim jedinicama, uključujući najmanje 30 ruskih oklopnih vozila napuštenih u jednom neuspelom napadu.
Ukrajinski položaji u Vuhledaru su se od početka rata držali kao oslonac za prve linije fronta, a neki proratni ruski vojni blogeri označili su ovonedeljni napad kao skup fijasko. Siva zona, poluzvanični Vagnerov kanal na Telegramu, saopštio je da se „oko Vuhledara odvija katastrofa, koja se odvija iznova i iznova“.
Rojters nije mogao da proveri izveštaje sa ratišta.
Upitan na ukrajinskoj televiziji da li se slaže da je ruska ofanziva već počela, Pavlo Krilenko, guverner Donjecke oblasti, rekao je u četvrtak: „Da, definitivno“.
Moldavija je optužila Rusiju za ispaljivanje projektila kroz njen vazdušni prostor i pozvala moskovskog ambasadora. Rumunija, članica NATO-a, demantovala je ukrajinske izveštaje da je jedna od ruskih raketa takođe letela iznad rumunskog vazdušnog prostora.
Ukrajina je jasno stavila do znanja da planira sopstvenu veliku kontraofanzivu u narednim mesecima kako bi povratila više od otprilike jedne petine ukrajinske teritorije koju Rusija okupira.
Ali izgleda da će sačekati dok ne dobije bar deo novog naoružanja, uključujući stotine borbenih tenkova i oklopnih vozila, koje je Zapad u poslednje vreme obećao.
