Dok se glečeri tope i izlivaju ogromne količine vode u obližnja jezera, 15 miliona ljudi širom sveta živi pod pretnjom iznenadnih i smrtonosnih poplava, otkriva nova studija.
Više od polovine onih koji žive u senci katastrofe zvane poplave izbijanja glacijalnih jezera nalazi se u samo četiri zemlje: Indiji, Pakistanu, Peruu i Kini, prema studiji objavljenoj u utorak Nature Communications. Druga studija, koja čeka objavljivanje u recenziranom časopisu, katalogizira više od 150 izbijanja glacijalnih poplava u istoriji i novijim vremenima.
To je pretnja o kojoj Amerikanci i Evropljani retko razmišljaju, ali milion ljudi živi u krugu od samo 6 milja (10 kilometara) od potencijalno nestabilnih jezera koja se napajaju glečerom, izračunala je studija.
Jedna od najrazornijih poplava bila je u Peruu 1941. godine i u njoj je poginulo između 1.800 i 6.000 ljudi. Poplava glacijalnog jezera 2020. godine u Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi, izazvala je vodeni cunami visok oko 330 stopa (100 metara), ali niko nije povređen. Nemački penjači snimili su glacijalnu poplavu u Nepalu 2017. koju je izazvalo klizište. Glečer Mendenhol na Aljasci je od 2011. imao godišnje male glacijalne poplave u onome što Nacionalna meteorološka služba naziva „samoubilačkim basenom“, prema rečima vodećeg autora studije Kerolajn Tejlor, istraživača sa Univerziteta Njukasl u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Obilne kiše i poplave u glacijskom jezeru kombinovane su 2013. u Indiji da ubiju hiljade ljudi. Smrtonosnu poplavu u Indiji 2021. koja je prvobitno pripisana izlivu glacijalnog jezera nije izazvala jedna, kasnije su pokazale studije.
Naučnici kažu da za sada ne izgleda da su klimatske promene učinile te poplave učestalijim, ali kako se glečeri smanjuju sa zagrevanjem, količina vode u jezerima raste, što ih čini opasnijim u onim retkim situacijama kada brane pucaju.
„U prošlosti smo imali poplave iz glečerskih jezera koje su ubile mnoge hiljade ljudi u jednoj katastrofalnoj poplavi“, rekao je koautor studije Tom Robinson, naučnik za rizik od katastrofa sa Univerziteta u Kenterberiju na Novom Zelandu. „A sa klimatskim promenama, glečeri se tope, tako da ova jezera postaju sve veća, potencijalno nestabilnija.
Dan Šugar, geonaučnik sa Univerziteta u Kalgariju koji nije bio deo ove dve studije, rekao je da veliki deo pretnje zavisi jednostavno od toga koliko ljudi živi u zoni glacijalnih poplava.
„U svetu koji se zagreva svakako očekujemo više i veća glacijalna jezera“, rekao je Šugar u mejlu. „Ali pretnja koju bi ova jezera mogla predstavljati kritično zavisi od toga gde ljudi žive i koje bi mogle biti njihove ranjivosti.
Robinson je rekao da je ono što je drugačije u vezi sa njegovom studijom to što je prva koja je sagledala klimu, geografiju, stanovništvo, ranjivost i sve ove faktore kako bi dobila „dobar pregled o tome gde su najopasnija mesta na svetu“ za svih 1.089 glacijalnih basena.
Na vrhu liste je basen Hajber Pahtunhva u Pakistanu, severno od Islamabada.
„To je posebno loše“, rekao je Robinson. „Mnogo ljudi i oni su veoma, veoma ranjivi“ jer žive u dolini ispod jezera.
Nevolja je u tome što naučnici previše pažnje posvećuju Pakistanu, Indiji, Kini i Himalajima, koje se često nazivaju Visokoplaninska Azija, a donekle ignorišu Ande, rekao je Robinson. Drugi i treći sliv sa najvećim rizikom nalaze se u peruanskom basenu Santa i bolivijskom basenu Beni, navodi list.
Nakon smrtonosne poplave Anda 1940-ih, ta regija je „bila neka vrsta lidera“ u radu na prijetnjama izbijanja glacijalnih poplava, ali je u posljednjoj deceniji ili više od toga, visoka planinska Azija preuzela vlast zbog velike populacije, kaže Univerzitet za geologiju Dejtona. profesor Umesh Haritashia, koji nije bio deo studija.
Indija se nalazi visoko na listi pretnji ne toliko zbog fizičkog uređenja, koliko zbog „ogromnog broja ljudi nizvodno“.
Tri jezerska basena u Sjedinjenim Državama i Kanadi su visoko rangirana po pretnji, od severozapada Pacifika do Aljaske, ali nisu ni približno tako visoka kao područja u Aziji i Andima sa nekoliko ljudi u opasnoj zoni. Nalaze se na poluostrvu Kenai na Aljasci – različito od glečera Mendenhol u blizini Džunoa – severoistočnom Vašingtonu i zapadnoj centralnoj Britanskoj Kolumbiji.
„Ovo rangiranje je dobra kontrolna lista za dalja istraživanja“, rekao je Oliver Korup sa Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj, koji je koautor liste poplava izbijanja glacijalnih jezera.
