Za većinu američkih radnika koji putuju na posao, putovanje do i od kancelarije traje skoro jedan pun sat dnevno – u proseku 26 minuta u oba smera, pri čemu 7,7 odsto radnika provede dva sata ili više na putu.
Mnogi ljudi misle da je putovanje na posao posao i gubljenje vremena. Međutim, tokom porasta rada na daljinu kao posledica pandemije COVID-19, nekoliko novinara je radoznalo primetilo da su ljudi – da li je to moguće? – propuštaju svoja putovanja na posao .
Jedna žena je za Vašington post rekla da je, iako je radila od kuće, redovno sedela u svom autu na prilazu na kraju radnog dana u pokušaju da izdvoji malo ličnog vremena i obeleži prelazak sa posla na neradne uloge.
Kao naučnici iz oblasti menadžmenta koji proučavaju vezu između posla i ličnog života ljudi, nastojali smo da razumemo šta je to što su ljudi propustili kada su njihova putovanja na posao iznenada nestala.
U našoj nedavno objavljenoj konceptualnoj studiji, mi tvrdimo da su putovanja na posao izvor „graničnog prostora“ – vremena oslobođenog i kućnih i radnih uloga koje pruža priliku da se oporavi od posla i mentalno promeni brzinu do kuće.
Tokom prelaska na daljinski rad, mnogi ljudi su izgubili ovu ugrađenu podršku za ove važne dnevne procese. Bez mogućnosti mentalnog menjanja brzina, ljudi doživljavaju zamućenje uloga, što može dovesti do stresa. Bez mentalnog odvajanja od posla, ljudi mogu doživeti sagorevanje.
Verujemo da gubitak ovog prostora pomaže da se objasni zašto su mnogi ljudi propustili putovanje na posao.
U našoj studiji želeli smo da saznamo da li putovanje na posao pruža to vreme i prostor i kakvi su efekti kada postane nedostupno.
Pregledali smo istraživanja o putovanju na posao, promenama uloga i oporavku na poslu kako bismo razvili model graničnog prostora tipičnog američkog radnika koji putuje na posao.
Fokusirali smo naše istraživanje na dva kognitivna procesa: psihološko odvajanje od radne uloge – mentalno odvajanje od zahteva posla – i psihološki oporavak od posla – obnavljanje zaliha mentalne energije koja se troši tokom rada.
Na osnovu našeg pregleda, razvili smo model koji pokazuje da je granični prostor stvoren tokom putovanja na posao stvorio mogućnosti za odvajanje i oporavak.
Međutim, takođe smo otkrili da svakodnevne varijacije mogu uticati na to da li je ovaj granični prostor dostupan za odvajanje i oporavak.
Na primer, putnici koji putuju na posao moraju da posvete pažnju odabiru svoje rute, praćenju dolazaka ili odlazaka i obezbeđivanju da izađu na pravom stajalištu, dok putnici koji putuju na posao moraju da posvete doslednu pažnju vožnji.
Otkrili smo da, s jedne strane, više pažnje na čin putovanja na posao znači manje pažnje koja bi se inače mogla posvetiti opuštajućim aktivnostima oporavka poput slušanja muzike i podcasta.
S druge strane, duža putovanja mogu dati ljudima više vremena da se odvoje i oporave.
U neobjavljenoj naknadnoj studiji koju smo sami sproveli, ispitali smo nedelju dana putovanja 80 zaposlenih na univerzitetu da bismo testirali naš konceptualni model.
Zaposleni su ispunjavali jutarnje i večernje ankete pitajući se o karakteristikama njihovih putovanja na posao, da li su se „zaključili” sa posla i opustili tokom putovanja i da li su se osećali emocionalno iscrpljeno kada su stigli kući.
Većina radnika u ovoj studiji izjavila je da je koristila granični prostor putovanja na posao i za mentalni prelazak sa posla na kućne uloge i za početak psihološkog oporavka od zahteva radnog dana.
Naša studija takođe potvrđuje da svakodnevne varijacije u putovanjima na posao predviđaju sposobnost da se to učini.
Otkrili smo da su ljudi u danima sa putovanjima dužim od proseka prijavili viši nivo psihološke odvojenosti od posla i bili su opušteniji tokom putovanja.
Međutim, u danima kada su putovanja na posao bila stresnija nego obično, prijavili su manje psihičke odvojenosti od posla i manje opuštenosti tokom putovanja.
Naši nalazi sugerišu da radnici na daljinu mogu imati koristi od stvaranja sopstvenog oblika putovanja na posao kako bi se obezbedio granični prostor za oporavak i tranziciju – kao što je 15-minutna šetnja kojom se obeležava početak i kraj radnog dana.
Naši preliminarni nalazi su u skladu sa srodnim istraživanjima koja sugerišu da bi oni koji su se vratili na radno mesto mogli imati koristi od pokušaja da svoje putovanje na posao iskoriste da se opuste što je više moguće.
Da bi se poboljšala odvojenost na poslu i opuštanje tokom putovanja na posao, ljudi koji putuju na posao mogu da pokušaju da izbegnu razmišljanje o radnom danu i umesto toga da se usredsrede na lično ispunjenje vremena putovanja na posao, kao što je slušanje muzike ili podcasta ili pozivanje prijatelja.
Drugi oblici putovanja na posao, kao što su javni prevoz ili zajedničko korišćenje automobila, takođe mogu pružiti prilike za druženje.
Naši podaci pokazuju da stres tokom putovanja na posao umanjuje odvojenost i opuštanje tokom putovanja na posao više od kraćeg ili dužeg putovanja.
Dakle, neki ljudi će možda smatrati da je vredno svog vremena da krenu kući „scenskom rutom“ kako bi izbegli napete situacije u vožnji.