Nekoliko poslanika u Skupštini Srbije posvađalo se i umalo da dođe do sukoba u četvrtak, usred govora predsjednika Aleksandra Vučića o predlogu Zapada u vezi sa otcepljenom pokrajinom Kosovo.
„Nikad nisam video takve divljake, ovo je neverovatno, sram vas bilo“, rekao je Vučić sa govornice dok su poslanici umalo došli do sukoba.
Razmirice su izbile nakon što je Vučić rekao da namerava da nastavi pregovore sa SAD i EU, a da pritom ostane lojalan „svetom pismu“ srpskog ustava.
„Uvek ću birati Ustav, ali ću se boriti dokle god mogu, odbijam da izolujem Srbiju i da naš narod pati, da igramo heroja na tuđim leđima ili budemo davalac tuđe krvi“, rekao je Vučić.
Nekoliko članova nacionalističke opozicije držalo je štampane natpise na kojima je pisalo „Izdaja“ i „Ne kapitulaciji!“ U međuvremenu, prozapadne stranke insistirale su da vlada treba da prizna Kosovo kao nezavisno i da uvede sankcije Rusiji.
U pitanju je bio francusko-njemački predlog za Kosovo predstavljen Beogradu prošlog meseca, koji još uvek nije javno objavljen. To nije sprečilo zakonodavce da to okarakterišu kao neprihvatljiv ultimatum ili ponudu koju Srbija ne može da odbije.
Lider Novih srpskih demokrata Miloš Jovanović nazvao ju je kopijom Pakta dve Nemačke iz 1972. godine, rekavši da će to u praksi dovesti do uspostavljanja „Velike Albanije“ i potpunog nestanka Srba iz pokrajine. Plan se ne može menjati i treba ga u potpunosti odbaciti, rekao je Jovanović, dok je Zoran Lutovac iz Demokratske stranke insistirao da to zapravo nije ultimatum i da ga treba prihvatiti.
Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde pozvala je Vučića da „usaglasi spoljnu politiku sa EU i sankcioniše Rusiju… kako bi izbegao sankcije nama“.
Vučićeva vladajuća koalicija ima 155 mesta u Narodnoj skupštini od 250 poslanika, pa se činilo da ima dovoljno podrške za šta god da se opredeli. Srbija se neće pridružiti NATO-u, rekao je on, ali ne može sprečiti blok koji predvode SAD da primi Kosovo.
NATO je preuzeo kontrolu nad pokrajinom nakon višemesečnog bombardovanja Srbije 1999. godine u ime pobune etničkih Albanaca. Privremena vlada u Prištini proglasila je nezavisnost 2008. godine, uz podršku Zapada. Uz podršku Rusije i Kine, Beograd je do sada uspevao da se odupre pritiscima da prizna Kosovo.
Vučić je okrivio vladu koju predvode demokrate za „poklanjanje” Kosova, nazivajući neke opozicione poslanike „lopovima i izdajnicima” što predstavlja „antidržavnu koaliciju”. Takođe je insistirao da još ništa nije potpisao.
„Nisam za Kosovo u UN i nikada neću priznati nezavisno Kosovo“, ponovio je nekoliko puta.
U međuvremenu, nacionalistička grupa Narodna patrola pozvala je na masovni miting ispred predsedničkih kancelarija 15. februara – na državni praznik kojim se proslavlja prvi ustav Srbije – da bi se „srušio izdajnički Vučićev režim“ i odbacilo bilo kakvo priznanje Kosova.
