Više požara izgorelo je u brazilskoj amazonskoj prašumi ovog avgusta nego u bilo kom mesecu u skoro pet godina, zahvaljujući porastu ilegalne seče šuma.
Satelitski senzori otkrili su 33.116 požara prema Brazilskom nacionalnom svemirskom institutu. Mjeseci sušne sezone u avgustu i septembru su obično najgori i za krčenje šuma i za požar.
Bio je to i najgori avgust za požar u poslednjih 12 godina. To uključuje avgust 2019, kada su slike goruće prašume šokirale svijet i izazvale kritike evropskih lidera. Bolsonaro je nedavno preuzeo dužnost i preokrenuo je zaštitu životne sredine, govoreći da kriminalci ne bi trebalo da budu kažnjeni i obećavajući razvoj Amazona.
Predsjednik krajnje desnice je tada umanjio značaj požara koji su besneli, a to čini i danas. On je za medijsku mrežu Globo 22. avgusta – najgoreg dana za izbijanje požara u poslednjih 15 godina – rekao da je kritika deo napora da se podri nacionalni agrobiznis sektor.
„Brazil ne zaslužuje da bude napadnut na ovaj način“, rekao je Bolsonaro, koji vodi kampanju za reizbor.
Požari su evidentni čak i nekoliko stotina milja daleko u najvećem amazonskom gradu Manausu, gde je dim visio na nebu nedeljama.
Požar u Amazonu je skoro uvijek namerno podmetnut, prvenstveno da bi se poboljšala ispaša stoke ili spalila nedavno posečena stabla kada se osuši. Često požari izmiču kontroli i šire se na netaknuta područja šume.
Posle mirnog perioda sa neuobičajeno velikim padavinama početkom avgusta, požari su počeli da se brzo šire, rekla je Ane Alenkar, koordinator projekta Mapbiomas Fire, koji vodi mreža neprofitnih organizacija, univerziteta i tehnoloških startapa.
„Stopa krčenja šuma je veoma visoka. To znači da ima mnogo oborenog drveća spremnog za spaljivanje“, rekao je Alenkar za Asošijeted pres u intervjuu za Zoom. Sezona požara će u septembru biti još intenzivnija.”
Oko 20% spaljene površine u Amazoniji ove godine je nedavno krčeno. Neki su unutar zaštićenih područja koja su na meti otimača zemlje, prema analizi Centra za život, brazilske neprofitne organizacije, zasnovanoj na NASA-inoj bazi podataka o globalnoj požarnoj emisiji.
Jedan primer je državni park Cristalino II u Mato Grosu, zaštićenom području koje je državni sud nedavno proglasio nelegalnim. Državno tužilaštvo je uložilo žalbu na tu odluku, ali se činilo da je zakonsko raspuštanje dalo dozvolu seči šumama, što je izazvalo talas uništenja. U samo poslednjih nekoliko nedelja, vatra je uništila skoro 40 kvadratnih kilometara (15 kvadratnih milja) u parku, uprkos prisustvu vatrogasaca, prema Institutu Centar za život.
Široko rasprostranjeni požar znači da Brazil ne uspeva da obuzda emisije gasova staklene bašte, jer skoro polovina zagađenja ugljenikom u zemlji dolazi od konverzije zemljišta. Amazonska prašuma je važan apsorber ugljenika za planetu, ali sagorevanje drveta oslobađa taj ugljenik u atmosferu.
Tokom klimatskog samita COP26 ranije ove godine, Bolsonarova vlada je obećala da će zaustaviti svu nelegalnu seču šuma do 2028. Do sada tokom njegovog mandata, gubitak šuma je porastao na 15-godišnji maksimum.
„Ako Brazil želi da smanji svoje emisije ugljenika, prva stvar koju treba uraditi je smanjenje krčenja šuma. A drugi je da se smanji upotreba vatre“, rekao je Alenkar.
