Ipak, u posljednje vrijeme dobio je lošu reputaciju – prije svega zbog tvrdnji da naglo podiže nivo šećera u krvi, što, ukoliko se dešava često, može povećati rizik od dijabetesa.
Krompir nam je svakodnevno na trpezi. Ali, koliko je dobar za zdravlje.
„Sve zavisi od vrste krompira i načina na koji ga pripremate “, kaže dr Kristina Boš sa Fakulteta za ishranu i hranu Univerziteta u Lidsu. Ona objašnjava da običan krompir izaziva veći porast šećera u krvi od batata, ali da i dalje predstavlja vrijedan izvor ugljenih hidrata – jednog od ključnih makronutrijenata. Osim toga, krompir sadrži vlakna i polifenole, koji usporavaju varenje i daju duži osećaj sitosti, piše Gardijan.
Međutim, nisu svi krompiri isti.
Voskaste sorte, kao što su novi krompiri, obično izazivaju manji porast šećera u krvi u poređenju sa brašnastim sortama poput Maris Pajpera. Dr Boš upozorava da se ljuštenjem krompira gube njegove važne nutritivne vrednosti.
„Krompir od 150 grama sadrži oko 2 grama vlakana, ali kada ga oljuštite, ta količina pada na 1 gram. Kora takođe sadrži veću koncentraciju polifenola“ , ističe ona.
Način pripreme i serviranja krompira takođe utiče na njegov uticaj na zdravlje. Hrana koja se brzo razlaže u šećere izaziva naglije skokove šećera u krvi. Pire krompir, na primer, brže podiže šećer nego cijeli krompir kuvan u ljusci.
„Jedan praktičan savet za pripremu krompira, kako bi izazivao manji porast šećera u krvi, jeste – „skuvaćete ga, zatim ostaviti da se ohladi“ , kaže Boš.
Bilo da ga kasnije jedete hladnog ili podgrijanog, ovakav postupak smanjuje njegov glikemijski indeks (koji meri koliko brzo određena hrana podiže nivo šećera u krvi) za čak 30 do 40 procenata.
Studije su pokazale i da konzumacija krompira sama po sebi ne mora da povećava rizik od dijabetesa. Problem nastaje kada se priprema sa velikim količinama pavlake, maslaca ili ulja.
„Ipak, ako ne pretjerujete – sve je u redu“, zaključuje dr Boš.
