Ukupna proizvodnja električne energije u Crnoj Gori u prošloj godini je iznosila 3,45 hiljada gigavat sati (GWh), što je 4,36 odsto više u odnosu na bruto potrošnju koja je bila 3,3 hiljade GWh.
“Ostvarena godišnja proizvodnja je podmirila ukupne potrebe i ostvaren je suficit od 143,84 GWh”, navodi se u izvještaju o realizaciji energetskog bilansa za prošlu godinu, koji je objavilo resorno ministarstvo.
Od ukupno ostvarene proizvodnje električne energije, 2,1 hiljada GWh proizvedena je iz obnovljivih izvora energije (OIE), a 1,34 hiljade GWh iz Termoelektrane (TE) Pljevlja.
Proizvodnja kod svih hidroelektrana (HE) je ostvarena ispod plana. HE Perućica je proizvela 92,93 odsto od planirane proizvodnje električne energije, HE Piva 99,47 odsto, dok su male HE ostvarile proizvodnju 82,79 odsto od planirane proizvodnje.
U dokumentu se navodi da su vjetroelektrane (VE) ostvarile 89,41 odsto od planirane proizvodnje električne energije, dok su solarne elektrane (SE) ostvarile proizvodnju 58,85 odsto u odnosu na planiranu.
TE Pljevlja je premašila plan proizvodnje električne energije 1,58 odsto.
“Ukupna proizvodnja električne energije je bila manja oko 4,3 odsto u odnosu na planiranu. Bruto potrošnja električne energije u prošloj godini je iznosila 3,3 hiljade GWh, što je 5,95 odsto više u odnosu na planiranu potrošnju”, navodi se u dokumentu.
U prošloj godini su, kako je objašnjeno, hidrološki uslovi bili ispod višegodišnjeg prosjeka, tako da se takvo stanje negativno odrazilo na ukupnu proizvodnju hidroelektrana, što je rezultiralo nižom proizvodnjom od 20 odsto u odnosu na izuzetno hidrološki povoljnu 2023.
Ukupni ostvareni gubici u prošloj godini iznosili su 471,62 GWh, što je oko 26 GWh ili 5,96 odsto više od plana, a nepunih dva odsto niže od gubitaka u 2023.
Gubici na prenosnoj mreži iznosili su 143,23 GWh, a na distributivnoj 328,39 GWh.
U dokumentu se navodi da prioritet i dalje mora biti izgradnja novih stabilnih izvora energije, koji će omogućiti sigurnost usljed loših hidroloških uslova na koje se ne može uticati.
„Takođe, zbog činjenice da su najveći deficiti električne energije u ljetnim mjesecima, neophodno je nastaviti sa što većim korišćenjem solarne energije, kroz izgradnju solarnih elektrana koje najveće efekte postižu upravo u ljetnjim mjesecima“, zaključuje se u dokumentu.
