Na tržištu rada u Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača i 30.000 zanatlija različitih profila. Građevinske firme posebno pate zbog nedostatka atestiranih varilaca, gde se na 143 oglasa javilo samo 13 radnika. Pored toga, nedostaju i stolari, vodoinstalateri i električari.
Dok velike kompanije uspevaju da se snalaze, male firme se sve više oslanjaju na starije zanatlije. Ova situacija dovodi do poremećaja u odnosu zarada, jer poslodavci ne znaju koliko da plate inženjere kada keramičari zarađuju i po 3000 evra. Vozači takođe zarađuju više od 1000 evra, a varioci mogu dostići i do 2000 evra.
Jedno od rešenja za nedostatak kvalifikovanih radnika je prijavljivanje zaposlenih na minimalnu zaradu, dok se ostatak isplaćuje „na ruke“. Ovaj pristup stvara dodatne troškove i smanjuje kvalitet usluge, što može narušiti odnose sa partnerima. Poslodavci se suočavaju sa izazovima u održavanju ravnoteže plata među različitim kvalifikacijama.
Prema rečima stručnjaka, postoji nesklad između obrazovnog sistema i tržišta rada. Mnogi mladi ne žele da se opredele za zanate, iako oni mogu doneti sigurnu zaradu. Potrebno je promovisati deficitarna zanimanja kako bi se promenilo mišljenje o njihovoj perspektivi.
Poslodavci su prinuđeni da zapošljavaju vozače bez mogućnosti selekcije, što dovodi do dodatnih troškova. Uslovi rada u drumskom saobraćaju su raznovrsni, a zarade se kreću od 80.000 dinara do 250.000 dinara za međunarodni teretni saobraćaj. Kvalitetni radnici se stimulišu raznim pogodnostima i bonusima.
U građevinarstvu, nedostatak zanatlija postaje sve ozbiljniji problem. Mnogi mladi radnici brzo napuštaju obuke, a iskusni majstori ne prenose znanje kako treba. Ova situacija može dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti, a oslanjanje na uvoz radnika nije dugoročno rešenje.
