Više od tri godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, energetska bezbjednost Evrope i dalje je krhka.
Američki tečni prirodni gas (LNG) pomogao je da se popuni praznina u snabdijevanju nastala prekidom ruskih isporuka tokom energetske krize 2022-2023. godine.
Međutim, sada, kada je predsjednik Donald Tramp uzdrmao odnose sa Evropom i počeo da koristi energiju kao pregovarački adut u trgovinskim pregovorima, direktori kompanija su oprezni, svjesni da su usljed oslanjanja na SAD ponovo postale ranjive.
U tom kontekstu, rukovodioci velikih firmi iz EU počeli su da izgovaraju ono što bi prije samo godinu bilo nezamislivo: da bi uvoz dijela ruskog gasa, uključujući i iz ruskog državnog giganta “Gasproma”, mogao biti dobra ideja, piše agencija Rojters.
To bi zahtijevalo još jednu veliku promjenu politike, s obzirom na to da je nakon ruske invazije 2022. Evropska unija obećala da će do 2027. prekinuti uvoz ruske energije.
Evropa ima ograničene opcije. Pregovori sa LNG gigantom Katarom o dodatnim količinama gasa su u zastoju, a mada se primjena obnovljivih izvora energije ubrzava, tempo nije dovoljno brz da bi ulivao sigurnost.
“Ako bi se postigao razuman mir u Ukrajini, mogli bismo se vratiti na tokove od 60 milijardi kubnih metara, možda 70 godišnje, uključujući LNG”, rekao je za Rojters Didije Oleo, izvršni potpredsjednik francuske kompanije “Engie”, čiji je djelimični vlasnik francuska država i koja je ranije bila jedan od najvećih kupaca “Gaspromovog” gasa. Oleo je rekao da bi Rusija mogla da zadovolji oko 20-25% potreba EU, u odnosu na 40% prije rata.
Direktor francuskog naftnog giganta “TotalEnergies”, Patrik Pujane, upozorio je Evropu da se ne oslanja previše na američki gas.
“Moramo da diverzifikujemo više pravaca, a ne oslanjanje na jedan ili dva”, rekao je Pujane za Rojters. Total je veliki izvoznik američkog LNG-a, ali, takođe, prodaje i ruski LNG iz privatne firme Novatek.
“Evropa se nikada neće vratiti na uvoz od 150 milijardi kubnih metara iz Rusije kao prije rata… ali bih se kladio na možda 70 milijardi”, dodao je Pujane.
Francuska, koja proizvodi velike količine nuklearne energije, već ima jedno od najraznovrsnijih energetskih snabdijevanja u Evropi.
Njemačka se, s druge strane, snažno oslanjala na jeftini ruski gas kako bi pokretala svoju industrijsku proizvodnju sve do rata u Ukrajini i sada ima manje opcija.
U hemijskom kompleksu Leuna, jednom od najvećih hemijskih klastera u Njemačkoj, u kojem posluju kompanije poput Dow Chemical i Shell, neki proizvođači kažu da bi ruski gas trebalo brzo da se vrati.
Rusija je ranije pokrivala 60% lokalnih potreba, uglavnom preko gasovoda Sjeverni tok, koji je dignut u vazduh 2022. godine.
“U ozbiljnoj smo krizi i ne možemo da čekamo”, rekao je Kristof Ginter, generalni direktor kompanije “InfraLeuna”, koja upravlja kompleksom.
On je istakao da je njemačka hemijska industrija smanjivala broj radnih mjesta pet kvartala zaredom – što nije viđeno decenijama.
“Ponovno otvaranje gasovoda bi više snizilo cijene nego bilo koji trenutni program subvencija”, rekao je Ginter. “To je tabu tema”, dodao je, navodeći da se mnoge njegove kolege slažu s tim da je potrebno vratiti ruski gas.
Skoro trećina Njemaca je na saveznim izborima u februaru glasala za stranke naklonjene Rusiji.
U saveznoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, istočnonjemačkom regionu gdje Sjeverni tok izlazi na kopno nakon što prolazi ispod Baltičkog mora iz Rusije, 49% građana želi povratak ruskog gasa, pokazalo je istraživanje instituta “Forsa”.
“Potrebni su nam ruski gas i jeftina energija, bez obzira odakle dolazi”, rekao je Klaus Paur, generalni direktor firme “Leuna-Harze”, srednje velike petrohemijske kompanije. “Potreban nam je Sjeverni tok 2, jer moramo držati troškove energije pod kontrolom”.
Američki gas je prošle godine pokrivao 16,7% uvoza EU, iza Norveške sa 33,6% i Rusije sa 18,8%.
Ruski udio će ove godine pasti ispod 10% nakon što je Ukrajina zatvorila gasovode. Preostale količine uglavnom su tečni prirodni gas (LNG) iz kompanije “Novatek”.
EU se priprema da kupi više američkog LNG-a, jer Tramp želi da Evropa smanji trgovinski suficit sa SAD. “Svakako će nam biti potrebno više LNG-a”, rekao je prošle nedjelje evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Trgovinski rat dodatno je pojačao zabrinutost Evrope zbog zavisnosti od američkog gasa, izjavila je Tatjana Mitrova, istraživačica na Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.
“Postaje sve teže posmatrati američki LNG kao neutralnu robu: u nekom trenutku mogao bi postati geopolitičko sredstvo”, dodala je Mitrova.
Ako trgovinski rat eskalira, postoji mali rizik da bi SAD mogle da ograniče izvoz LNG-a, smatra Arne Lohman Rasmusen, glavni analitičar u kompaniji Global Risk Management.
U slučaju da domaće cijene gasa u SAD porastu zbog rasta potražnje u industriji i sektoru viještačke inteligencije, SAD bi mogle da ograniče izvoz na svim tržištima, rekao je za Rojters, šef strategije za robna tržišta u ING-u.
EU je 2022. sebi postavila neobavezujući cilj da do 2027. prekine uvoz ruskog gasa, ali je dva puta odložila objavljivanje plana kako će to sprovesti, podsjeća britanska agencija.
Nekoliko kompanija iz EU pokrenulo je arbitražne postupke protiv “Gasproma” zbog toga što nije isporučio gas nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Sudovi su dosudili 14 milijardi eura njemačkom “Uniperu” i 230 miliona eura austrijskom OMV-u. Njemačka kompanija RWE potražuje 2 milijarde eura, dok “Engie” i druge firme nisu objavile visinu svojih zahtjeva.
Oleo iz kompanije “Engie” rekao je da bi Kijev mogao dozvoliti Rusiji da šalje gas preko Ukrajine kako bi se ispunile arbitražne obaveze – što bi bio početni korak u obnavljanju ugovornih odnosa sa “Gaspromom”.
“Želite (vi iz ‘Gasproma’) da se vratite na tržište? Odlično, ali nećemo potpisati novi ugovor dok ne isplatite ono što je presuđeno”, rekao je Oleo.
Povratak ruskog gasa zabrinjava Maksima Timčenka, direktora ukrajinske privatne gasne kompanije DTEK, koja se nada da će uvoziti američki LNG u skladišta u Ukrajini i odatle ga izvoziti u Evropu.
“Teško je komentarisati, kao Ukrajinac, ali se nadam da su evropski političari naučili lekciju kada je u pitanju saradnja s Rusijom”, rekao je Timčenko.
