Preživeli iz Aušvic-Birkenaua okupili su se u petak da obeleže 78. godišnjicu oslobođenja nacističkog njemačkog logora smrti u poslednjim mjesecima Drugog svijetskog rata, usred užasa rata koji je ponovo rušio mir u Evropi.
Bivši koncentracioni logor i logor za istrebljenje nalazi se u gradu Osvjećim u južnoj Poljskoj, koji je tokom Drugog svijetskog rata bio pod okupacijom nemačkih snaga i postao mesto sistematskog ubijanja Jevreja, Poljaka, sovjetskih ratnih zarobljenika, Roma i drugih na meti. za eliminaciju od strane Adolfa Hitlera i njegovih poslušnika.
Sve u svemu, oko 1,1 milion ljudi je ubijeno u ogromnom kompleksu pre nego što su ga sovjetske trupe oslobodile 27. januara 1945. godine.
Danas ovo mesto, sa svojim barakama i bodljikavom žicom i ruševinama gasnih komora, predstavlja jedan od najpoznatijih svetskih simbola zla i opomena „Nikad više“ koje je bilo mesto hodočašća miliona.
Ipak, leži samo 300 kilometara (185 milja) od Ukrajine, gde ruska agresija stvara nezamislivu smrt i razaranje — sukob u glavama mnogih onih koji odaju počast žrtvama pre osam decenija.
Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovao je obeležavanju 60. godišnjice oslobođenja logora 2005. Ali već godinama nije dobrodošao.
Ove godine nijedan ruski zvaničnik uopšte nije pozvan zbog ruskog napada na Ukrajinu, navodi državni muzej Aušvic-Birkenau.
Bogdan Bartnikovski, Poljak koji je imao 12 godina kada je prevezen u Aušvic, rekao je da su prve slike izbeglica koje je u februaru prošle godine video na televiziji koje su bežale nakon ruske invazije na Ukrajinu izazvale traumatična sećanja.
Bio je zaprepašćen kada je u velikoj gomili izbeglica video devojčicu koja je jednom rukom držala njenu majku, a drugom hvatala plišanog medu.
„Za mene je to bio bukvalno udarac u glavu, jer sam iznenada, posle skoro 80 godina, video ono što sam video u teretnom vagonu kada su me prevozili u Aušvic. Devojčica je sedela pored mene i grlila lutku na grudima“, rekao je Bartnikovski, koji sada ima 91 godinu.
Bartnikovski je bio među nekolicinom preživelih iz Aušvica koji su o svojim iskustvima pričali novinarima uoči komemoracije u petak.
Jedna od drugih, Stefanija Vernik, koja je rođena u Aušvicu u novembru 1944, manje od tri meseca pre njegovog oslobođenja, govorila je da je Aušvic „pakao na zemlji“.
Rekla je da je kada se rodila bila toliko sićušna da su joj nacisti istetovirali njen broj — 89136 — na butinu. Oprana je u hladnoj vodi, umotana u krpe i podvrgnuta medicinskim eksperimentima.
A ipak je njena majka imala mleka u izobilju, i oboje su preživeli. Posle rata njena majka se vratila kući i ponovo se sastala sa mužem, a „celo selo je došlo da nas pogleda i kaže da je to čudo“.
Ona je pročitala apel narednim generacijama da budu na oprezu u vezi sa podmuklim ideologijama.
„Nema više fašizma, koji donosi smrt, genocid, zločine, klanje i gubitak ljudskog dostojanstva“, rekla je ona.
Među onima za koje se očekuje da će prisustvovati komemoraciji u petak je Dag Emhof, suprug potpredsednice SAD Kamale Haris.
Nemci su osnovali Aušvic 1940. za poljske zatvorenike; kasnije su proširili kompleks, gradeći odaje smrti i krematorijume u koje su Jevreji iz cele Evrope dovođeni vozom da budu ubijeni.
U drugim delovima sveta u petak su planirani događaji za obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na holokaust, godišnje komemoracije ustanovljene rezolucijom Ujedinjenih nacija 2005. godine.
Oko 6 miliona evropskih Jevreja je ubijeno u holokaustu, a milioni više ih je ubijeno u globalnom ratu koji je trajao od 1939. do 1945. godine.
