Istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija rešili su 80 godina staru medicinsku misteriju o uzroku oštećenja bubrega kod djece, koja mogu biti fatalna kod beba.
Oni koji su pogođeni ovim stanjem ne mogu pravilno metabolizirati vitamin D, što uzrokuje nakupljanje kalcijuma u krvi i dovodi do oštećenja bubrega i kamena u bubregu.
To je dovelo do talasa smrti beba 1930-ih i 1940-ih, nakon što su hrana poput mleka, hleba, žitarica i margarina obogaćena vitaminom D u pokušaju da se iskoreni rahitis kod dece.
Nedavna istraživanja su pokazala da je stanje, sada poznato kao infantilna hiperkalcemija tipa 1, uzrokovano mutacijom gena. Ali zanimljivo je da oko 10 procenata pacijenata koji imaju simptome nemaju genetsku mutaciju.
„Ovo nas je zaista zbunilo“, rekao je vodeći istraživač dr Darel Grin sa Medicinske škole UEA u Noriču. „Tako da smo želeli da saznamo tačno zašto se čini da ovih 10 procenata ima to stanje, ali bez mutacije gena za koju je utvrđeno da ga uzrokuje.
Zagonetka je počela početkom 1900-ih, kada je više od 80 odsto dece u industrijalizovanoj Evropi i Severnoj Americi bilo pogođeno rahitisom, koji izaziva bol u kostima, loš rast i meke, slabe, deformisane kosti.
Otkriće da sunčeva svetlost sprečava rahitis dovelo je do obogaćivanja hrane vitaminom D, koji je skoro iskorenio bolest do 1930-ih. Ali izbijanja intoksikacije vitaminom D kod novorođenčadi dovela su do zabrane fortifikacije u mnogim evropskim zemljama do 1950-ih.
Dr Grin je rekao: „Hrana kao što su mlečni proizvodi bila je obogaćena vitaminom D, ali je dovela do brojnih smrtnih slučajeva beba, i na kraju je zabranjena u mnogim zemljama osim u žitaricama za doručak i margarinu.
„U 2011. istraživači su otkrili da su neki ljudi rođeni sa mutacijom gena CIP24A1, što znači da ne mogu pravilno da metabolišu vitamin D. Ovo izaziva nakupljanje kalcijuma u krvi, što dovodi do kamena u bubrezima i oštećenja bubrega, što može biti fatalno. kod beba.To je bio razlog zašto je hrana obogaćena vitaminom D tridesetih godina prošlog veka izazivala intoksikaciju kod nekih ljudi.
„Danas, neki ljudi ne shvataju da imaju mutaciju CIP24A1 dok ne postanu odrasli, nakon godina ponavljanja kamena u bubregu i drugih problema. U većini slučajeva, ovi pacijenti se pregledaju i otkriju da imaju mutaciju CIP24A1 i poremećaj koji je sada poznat kao infantilna hiperkalcemija tipa 1, ili HCINF1.
„Međutim, kod oko 10 procenata pacijenata sa sumnjom na HCINF1, oni ne pokazuju očiglednu mutaciju u CIP24A1 i nastavljaju da imaju doživotne probleme bez pravilne dijagnoze.
Tim UEA je sarađivao sa kolegama u Univerzitetskoj bolnici Norfolk i Norvič, gde su radili sa 47 pacijenata.
Koristili su kombinaciju genetskog sekvenciranja sledeće generacije i računarskog modeliranja da proučavaju uzorke krvi tih 10 procenata zbunjujućih pacijenata.
Dr Grin je rekao: „Doktorantkinja u mojoj laboratoriji, Nikol Bol, izvršila je opsežniju genetsku analizu šest uzoraka krvi pacijenata i otkrili smo da je fizički oblik gena CIP24A1 kod ovih pacijenata sa HCINF1 abnormalnim.
„Ovo nam govori da je oblik gena važan u regulaciji gena – i da je to razlog zašto su neki ljudi živeli sa HCINF1, ali bez konačne dijagnoze“, dodao je on.
„U široj skali relevantnoj za genetiku i zdravlje, znamo da geni moraju imati ispravnu sekvencu da bi proizveli ispravan protein, ali u dodatnom sloju složenosti, sada znamo da geni takođe moraju imati ispravan fizički oblik“, dodali su Dr Green.
Prof. Bill Frejzer, sa Medicinskog fakulteta u Norviču i Univerzitetske bolnice u Norfoku i Noriču, ko-vodio je studiju i leči pacijente sa HCINF1 u klinikama za metaboličke kosti.
On je rekao: „Genetski uzroci toksičnosti vitamina D mogu ostati nedijagnostikovani tokom dugog perioda, čak iu odraslom dobu, ponekad izbijajući na videlo tokom trudnoće kada dođe do obogaćivanja majki vitaminom D. Takođe vidimo pacijente sa nedijagnostikovanim uzrocima recidivnih kamena u bubregu koji imaju imao ovo stanje dugi niz godina.
„Lečenje uključuje izbegavanje suplementacije vitamina D kod osoba sa određenim genetskim abnormalnostima koje smo identifikovali.
„Korisna nuspojava nekih lekova protiv gljivica uključuje promenu metabolizma vitamina D smanjujući aktivni vitamin D, koji smanjuje nivo kalcijuma i može da pruži pacijentima normalniji kvalitet života, što smo počeli da propisujemo nekim pacijentima“, dodao je on. .
Istraživači sada planiraju da istraže ulogu oblika gena u drugim poremećajima kao što je rak.
Ovo istraživanje je vodila UEA u saradnji sa Centrom John Innes, Univerzitetskom bolnicom Norfolk i Norvich, Univerzitetskom bolnicom Croidon i Kraljevskom bolnicom za decu u Glazgovu.
Šeli O’Konor, 34, iz Noriča, dijagnostikovana je infantilna hiperkalcemija tipa 1 pre jedanaest godina kada je zatrudnela sa svojim prvim detetom u 23. godini.
Počela je da uzima suplemente za trudnoću, koji su uključivali vitamin D. Ali počela je da oseća bol tako jak da su babice mislile da će imati rani porođaj sa samo 23 nedelje.
„Bilo je veoma zastrašujuće“, rekla je. „Bila sam u velikim bolovima, a babice su mislile da ću se poroditi. Stvarno sam se plašila za bebu, ali kada sam uradila magnetnu rezonancu, ustanovili su da je to zapravo kamen u bubregu uzrokovan uzimanjem vitamina D kao dodatak za trudnoću.“
Srećom, njen sin je rođen bezbedan i zdrav u punom terminu, a Šeli je od tada dobila još dvoje dece.
„Dijagnoziran mi je HCINF1 i to je mnogo objasnilo jer sam u detinjstvu iskusila stvari kao što su bol u stomaku i UTI“, rekla je ona.
Ali stanje je učinilo svoje. Šeli sada redovno prolazi kroz kamen u bubregu i treba da uzima lekove protiv bolova. Ona takođe mora da ide na operaciju svakih šest meseci kako bi uklonila nakupine kalcijuma koje dovode do kamena u bubregu.
„Bila sam zaista zadovoljna što sam pozvana da učestvujem u istraživanju i nadam se da će rezultati pomoći drugima poput mene“, rekla je ona.
Više informacija: Darrell Green i saradnici, strukturni elementi 3′ neprevedenog regiona u CIP24A1 povezani su sa infantilnom hiperkalcemijom tipa 1, Journal of Bone and Mineral Research (2023).
Istražite dalje
