„To je opšti trend u svijetu, da se smanjuje broj ljudi koji se bave poljoprivredom, ali da se uvećava proizvodnja, tako i u Crnoj Gori. Uvećava se zemljište koje je u jednom gazdinstvu, uvećava se broj stoke u gazdinstvu, a smanjuje se broj onih koji se bave poljoprivredom. Ovi podaci, što se tiče Crne Gore nisu loši. Više koristimo zemljišta sada, nego 2010. godine. Imamo 248.000 hektara zemljišta da koristimo. Da li je to oranje, višegodišnji zasadi, pašnjaci koji se koriste za ispašu stoke, livada koja se kosi. Tako da imamo njega više nego 2010. godine“, istakao je Bogavac.
Ipak, stočarstvo je dominantna grana poljoprivrede. Popisom je utvrđeno da je na poljoprivrednim gazdinstava manje goveda, ovaca i koza, dok je povećan broj svinja i živine.
„Što se tiče broja životinja, goveda kao najvažnija vrsta je od 68.000 do 80.000 – određen pad. Međutim, kad uzmemo da se broj domaćinstava koji se time bavi smanjio, ovaj pad nije toliki da za Crnu Goru koja ima 600.000 stanovnika. Imamo na svakih 10 stanovnika jedno grlo u govedarstvu, tako da taj odnos, upoređujući sa drugim zanimanjima, nije loš. Što se tiče koza, 28.000, bilo je 34.000. Znamo da koze u Crnoj Gori dugo, do 1953. godine je bila zabrana, pa posle toga desetljećima nisu uzgajane. Ako uzmemo u obzir da za poslednjih 20 godina se potencira kozarstvo, broj 28.000 koza ukupno nije loš podatak. Evo imamo podatak za živinu, 1.360.000, imali smo 603.000, vidite da je to 120 i nešto posto više. Znači, mi imamo proizvodnju jaja na visokom nivou, 90 posto jaja možemo da obezbijedimo da pokrijemo naše potrebe. Prvi put u istoriji mi možemo da kažemo da smo prešli 100.000 košnica. Evo imamo popisano 113.000 košnica. Da uzmemo da je još neka košnica nije popisana. Eto, to je 120.000 košnica. Kad tome dodamo da je prosječan prinos meda oko desetak kilograma, o nekim lošim godinama, pet do šest. Ova prošla godina nije bila najbolja, znači mi prolazimo hiljadu tona meda i potpuno zadovoljavamo tržište Crne Gore, što se tiče meda, zadovoljavamo što se tiče jaja, skoro u potpunosti. Što se tiče pilećeg mesa, imamo 45% dovoljnosti. Što se tiče jagnjećeg mesa, takođe imamo skoro potpunu dovoljnost s tim što nam nije to pravilno raspoređeno. Kad je sezona, onda nešto uvozimo, ali zato posle toga, tokom jeseni, imamo određeni višak, pa kad se taj višak prevede u ono što smo uvezli, dođemo na isto „, rekao je Bogavac.
Ovogodišnji Agrobudžet planira se u iznosu od 62,5 miliona eura i biće na nivou prošlogodišnjeg.
