Prvobitni plan Vladimira Putina da zauzme Ukrajinu za samo nekoliko dana završio se katastrofom. Međutim, nakon što je Donald Tramp pokrenuo direktne mirovne pregovore s Moskvom, zaobilazeći Kijev i evropske saveznike, ruski predsjednik je sada bliži nego ikada ostvarenju svojih ciljeva nakon tri godine invazije.
Putinova glavna ambicija, prema riječima ljudi koji su s njim razgovarali tokom rata, jeste uspostavljanje nove bezbjednosne arhitekture koja bi Rusiji dala sferu uticaja u Evropi – slično kao što je konferencija na Jalti obezbijedila Sovjetskom Savezu na kraju Drugog svjetskog rata.
Sada bi SAD mogle biti spremne da mu to omoguće. Ministar odbrane Pit Hegset odbacio je ukrajinske aspiracije za pridruživanjem NATO-u i povratkom teritorije od Rusije. Putin i Tramp su razgovarali o “bilateralnoj ekonomskoj saradnji”, što sugeriše da su SAD spremne da ukinu sankcije protiv Moskve.
Tramp, čini se, namjerava da smanji posvećenost SAD-a NATO-u i prepusti evropskim zemljama zadatak održavanja mira.
“Situacija izgleda mnogo povoljnije za Putina nego u bilo kom trenutku tokom protekle tri godine rata”, ocijenio je Aleksandar Gabuev, direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu.
“Ako SAD jednostrano prekinu vojnu i diplomatsku podršku, kao i dijeljenje obavještajnih podataka, Ukrajina će se naći u veoma teškoj situaciji. A iz nje će se teško izvući čak i ako se Evropljani više uključe”.
U Moskvi je zavladalo oduševljenje nakon Trampovog i Putinovog razgovora u srijedu.
“Jedan jedini poziv može promijeniti tok istorije – danas su lideri SAD-a i Rusije možda otvorili vrata budućnosti zasnovanoj na saradnji, a ne konfrontaciji”, rekao je Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog investicionog fonda koji je učestvovao u tajnim pregovorima sa SAD-om o razmjeni zatvorenika.
Ovaj poziv je označio dramatičan zaokret u odnosu na američku politiku pod Džoom Bajdenom, koji je obećao da će podržavati Ukrajinu “koliko god bude potrebno” dok je radio sa zapadnim saveznicima na izolaciji Rusije. Sada su SAD saopštile da pobjeda pod uslovima koje Kijev postavlja nije “realistična” – što je Moskva dočekala kao povratak zdravom razumu.
“Konačno, Amerikanci počinju da shvataju stvari ozbiljno, bez besmislenih iluzija kojima su hranili Ukrajince od početka rata. To je zdrav razum. I prilika da se rat okonča”, rekao je bivši visoki ruski zvaničnik.
“Putin je iluzije odbacio poslije tri dana”, dodao je isti zvaničnik, govoreći o trenutku kada je Rusija shvatila da njen plan munjevite pobjede neće uspjeti. “Ali Evropljani i Amerikanci su pod njima bili sve do sada, i tek sada počinju da vide realnost”.
Visoki ukrajinski i zapadni zvaničnici rekli su da bi Tramp i Putin vjerovatno pokušali da osiguraju prekid vatre do jednog od dva značajna datuma: Uskrsa, koji pravoslavne i katoličke crkve ove godine obilježavaju 20. aprila, ili 9. maja, kada Rusija slavi pobjedu Sovjetskog Saveza nad nacističkom Njemačkom.
“Putin će željeti (sporazum) na neki značajan datum poput ovog”, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik.
Kremlj je u četvrtak saopštio da bi Putin rado ugostio Trampa u Moskvi za proslavu 9. maja. Dvojica lidera su takođe razmatrala Saudijsku Arabiju kao potencijalno mjesto za svoj sljedeći sastanak.
U Moskvi su tržišta reagovala euforično. Rublja je ojačala za pet odsto u odnosu na dolar, a glavni indeks moskovske berze porastao je za 2,8 odsto, dostigavši najviši nivo u posljednjih devet mjeseci.
Tvrdi zagovornici rata pozdravili su ovaj poziv kao znak da je pobjeda Rusije nadohvat ruke.
“Evropsku uniju i Ukrajinu ovo sigurno mnogo boli. Ali njihovo mišljenje više nije važno”, rekao je Konstantin Malofejev, konzervativni tajkun koji finansira nekoliko ruskih dobrovoljačkih jedinica koje se bore u Ukrajini. “Ukrajina je samo izgovor za veliki dijalog između dvije velike zemlje o početku nove ere u ljudskoj istoriji”.
Putin je rekao Trampu da želi “riješiti uzroke sukoba”, što ukazuje na to da Rusija nije odustala od cilja da zaustavi ukrajinske ambicije za pridruživanjem Zapadu i da poništi bezbjednosni poredak uspostavljen nakon Hladnog rata.
Moskva takođe zahtijeva da Ukrajina prepusti kontrolu nad četiri jugoistočne oblasti, od kojih nijednu Rusija u potpunosti ne kontroliše, i očekuje da Zapad ukine sve sankcije uvedene od 2014. godine.
“Najvažnija stvar za Rusiju je da Ukrajina ima što slabije bezbjednosne garancije”, rekao je Gabuev. “Za njih bi bilo idealno da Ukrajina ostane zemlja bez investicionog potencijala, što je moguće slabija i rastrzana unutrašnjim sukobima”.
S obzirom na to da Rusija trenutno ima prednost na bojnom polju, Putin bi mogao da odluči da nastavi rat ako Tramp ne pristane na sve njegove zahtjeve, rekao je Dmitrij Trenin, profesor na Visokoj školi ekonomije u Moskvi.
“Rusija je ozbiljna u vezi sa potrebom da riješi ukrajinsko pitanje. Ona ne traži mir po svaku cijenu. Svjesna je da su jedine garancije na koje može da se osloni one koje sama obezbijedi”, rekao je Trenin. “Dogovor koji ne zadovoljava vitalne bezbjednosne zahtjeve Rusije samo bi garantovao da će uskoro izbiti novi rat. Rusija to neće dozvoliti.”
Dodao je: “Borbe neće prestati sa početkom pregovora; a ako ne dođe do sporazuma, rat će se nastaviti”.
Ukrajina i njeni evropski saveznici su šokirani Trampovom očiglednom spremnošću da izađe u susret Putinu.
“Zašto Rusiji dajemo sve što želi čak i prije nego što su pregovori počeli?” upitala je šefica spoljne politike EU, Kaja Kalas.
Jedan evropski zvaničnik je rekao: “Prilično je nevjerovatno da je predsjednik odlučio da ovako odigra. Mislim da više ne postoji nikakva pregovaračka pozicija – sve je već iznio na sto.”
Međutim, bilo kakav sveobuhvatan dogovor i dalje će zahtijevati značajan doprinos članica NATO-a i Ukrajine. “Što se tiče suštinskih i problematičnih pitanja, prerano je reći šta je Tramp spreman i u stanju da ponudi”, rekao je Samjuel Čarap, politikolog u Rand korporaciji. “Za ta i slična pitanja biće mu potrebna podrška Ukrajine i saveznika.”
Tramp se pokazuje lošim koliko smo se i plašili. Spreman je da sklopi dogovor s Putinom na štetu Ukrajine, a i dalje želi da mu Ukrajina plati mineralnim resursima. Pitanje je šta će Ukrajina i Evropa učiniti
Delegacija koju je Tramp imenovao za pregovore s Rusijom ne uključuje njegovog izaslanika za sukob, Kita Keloga, koji je bio najglasniji američki zvaničnik u pozivima da se pojača pritisak sankcija na Moskvu i nastavi snabdijevanje Ukrajine oružjem.
“To sugeriše da administracija ne namjerava da ozbiljno uzme u obzir ključne zabrinutosti Ukrajine”, rekao je bivši visoki američki zvaničnik. “Putin bi to vidio kao potvrdu svoje vizije svijeta i korak ka ostvarenju svog sna o dubljim tenzijama između SAD i Evrope”.
Trampova odlučnost da što prije okonča rat zatekla je Kijev nespremnim. Osoba bliska Volodimiru Zelenskom rekla je za “Fajnenšl tajms” da ukrajinski predsjednik nije znao za Trampov razgovor s Putinom sve dok mu američki predsjednik nije lično telefonirao.
Zelenski je u četvrtak rekao novinarima da mu nije “bilo prijatno” kada je saznao da je Tramp prvo razgovarao s neprijateljem Ukrajine. Istakao je da “neće prihvatiti… nikakve bilateralne pregovore o Ukrajini bez nas”.
Zelenski je dodao da je imperativ “ne dozvoliti da sve ide po Putinovom planu”.
Kijev se nadao da će uspjeti da ubijedi Trampa da usaglasi zajednički stav o pregovorima s Rusijom i ponudio je pristup svojim rezervama rijetkih metala u zamjenu za podršku SAD-a.
Za sada, Kijev i njegovi evropski saveznici zaprepašćeno posmatraju sa strane, strahujući da će SAD sklopiti nepovoljan dogovor s Putinom kako bi okončale rat – i prebaciti njima teret troškova.
“Tramp se pokazuje lošim koliko smo se i plašili. Spreman je da sklopi dogovor s Putinom na štetu Ukrajine, a i dalje želi da mu Ukrajina plati mineralnim resursima”, rekao je Volodimir Kulik, profesor političkih nauka na Kijevskoj školi ekonomije. “Pitanje je šta će Ukrajina i Evropa učiniti.
