Popularna šargarepa je povrće koje nudi obilje zdravstvenih dobrobiti. Za početak, sadrži proteine, kalcij, magnezij, fosfor i vitamin C, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede.
“Šargarepa takođe sadrži beta-karoten, koji pomaže tijelu u stvaranju vitamina A” , kaže Amber Schaefer, dijetetičarka i nutricionistica na klinici Mayo u Arizoni. Objašnjava da je vitamin A važan za dobar vid, reproduktivno zdravlje, zdravlje kože i razvoj kostiju.
Šargarepa srednje veličine sadrži oko 195 miligrama kalija, “što pomaže kod kontrakcije mišića i funkcioniranja živaca”, kaže Kristina Kuk, dijetetičarka na Akademiji za prehranu i dijetetiku.
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Takođe dobar izvor antioksidansa, koji mogu smanjiti upalu i ojačati imunitet. Osim toga, sadrže luteolin, koji može pomoći u poboljšanju kognitivnih funkcija.
Možda je najbolje od svega to što su šargarepe “bogate dijetalnim vlaknima, a jedna srednja šargarepa sadrži ih gotovo 2 grama”, kaže dr. Uma Naido, direktorica psihijatrije za prehranu i stil života u Opštoj bolnici Masakhusets i nutricionistička psihijatrka s Harvarda.
Za MSN objašnjava da su vlakna važna za zdravlje probavnog sistemaa i mogu pospješiti redovno pražnjenje crijeva te spriječiti zatvor i nadutost.
Takođe, može pomoći u kontroli šećera u krvi i poboljšati zdravlje srca.
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Sadržaj vlakana u šargarepi takođe je koristan za zdravu regulaciju tjelesne težine, jer jedna mrkva sadrži samo 25 kalorija, a ipak ostavlja osjećaj sitosti ili zadovoljstva.
Osim svojih zdravstvenih dobrobiti, mrkve su popularne i zbog svoje svestranosti i pristupačnosti, kaže Naido te dodaje da je jedna od prednosti što je mrkva povrće koje je izvrsnog ukusa i sirovo i kuvano.
Kuk hvali činjenicu da je šargarepai dostupna tokom cijele godine.
Postoji li loša strana jedenja šargarepe?
Ali, nisu sve dobre vijesti. Beta-karoten u mrkvi je ono što povrću daje boju, ali može utjicatii i na ljude.
“Konzumiranje previše šargarepe može vašu kožu s vremenom pretvoriti u narandžastu, stanje koje se naziva karotenemija “, kaže Schaefer i dodaje da se to može poništiti smanjenjem učestalosti konzumiranja hrane koja sadrži karoten u prehrani. Napominje i da je to češće kod beba i male djece, te da ta pojava “nije znak trovanja”.
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Osobe alergične na šargarepu , brezu, pelin, bršljan ili celer također trebaju biti oprezne; a osobe s dijabetesom trebale bi izbjegavati pretjeranu konzumaciju ovog povrća zbog visokog udjela šećera.
Osim ovih razmatranja, većina ljudi ima veliku korist od uključivanja šargarepe i mnogih drugih povrća u svoju redovno ishranu što se može učiniti na različite načine.
“Budite kreativni kada kuvate mrkvu” , preporučuje Kuk.
“Možete u njima uživati kao međuobrok s umakom, kuvani, dodani omiljenim jelima ili čak kao sastojak omiljenih poslastica “, zaključuje.
