Međutim, on je takođe rekao da je Trampu rekao o prethodnim pregovorima – „Putin da riječ, a zatim je ne održi“
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je optimista u pogledu pritiska SAD na Moskvu za okončanje ruske agresije na Ukrajinu, mada je rekao da misli da američkom predsedniku Donaldu Trampu nije jasno kako to da uradi.
U komentarima objavljenim 25. januara u italijanskom listu Il Foljo, Zelenski je takođe odbacio pozive na dodatne promjene u sistemu mobilizacije u zemlji, sugerišući da bi to rezultiralo masovnim dezerterstvom.
Intervju je vodila Sesilija Sala, novinarka i popularna podkasterka koja je ranije ovog mjeseca puštena iz zatvora u Teheranu pošto je 21 dan bila u pritvoru.
Zelenski je dao intervju dok se iza kulisa vode pregovori za rješavanje skoro tri godine stare invazije koji su pojačani posle Trampove inauguracije.
Tramp je obećao da će brzo okončati invaziju Rusije, pokrenutu 24. februara 2022. godine, a dvojica njegovih glavnih bezbjednosnih saradnika, Kit Kelog i Majk Volc, iznijeli su različite načine za kojima bi se, kako kažu, Rusija mogla privoljeti na prekid vatre ili mirovni sporazum. Tramp je rekao da želi da se što prije sretne s ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Zelenski je pohvalio Trampove prijetnje povećanjem ekonomskih sankcija kako bi izvršio pritisak na Rusiju.
Međutim, on je takođe rekao da je Trampu rekao o prethodnim pregovorima – „Putin da riječ, a zatim je ne održi“.
„Mislim da (Trampu) nisu jasni detalji. Skoro sve zavisi od toga šta mi Ukrajinci možemo da obezbjedimo da bismo se zaštitili, jer više nećemo praviti greške iz prošlosti“, rekao je on.
Zelenski je rekao da je Trampu kazao da Putin „definitivno ne želi“ da okonča rat, tako da se to neće dogoditi brzo.
„Ali Tramp, zahvaljujući svojoj snazi, sankcijama, snazi SAD i ekonomiji, može to da ubrza“, rekao je ukrajinski predsjednik.
Zelenski je rekao da je podsjetio Trampa na Budimpeštanski memorandum, sporazum iz 1994. prema kojem je Ukrajina pristala da se odrekne svojih malih zaliha nuklearnog oružja u zamjenu za bezbjednosne garancije – Rusije, SAD i Velike Britanije. Neki Ukrajinci kažu da bi Kijev bio u stanju da odvrati Rusiju od invazije da je zadržao nuklearno oružje.
„Odricanje od nuklearnog oružja bilo je „apsolutno glupo, nelogično i veoma neodgovorno“, rekao je ukrajinski lider.
„Kada bih mogao da se vratim u 1994, samo bih mijenjao naše nuklearno oružje za nešto što bi zaista moglo da odvrati sve agresore, bez obzira na njihovu političku moć, teritorijalnu veličinu ili vojnu snagu. Tramp je rekao: Da, razumijem šta govorite. Ne možete napraviti istu grešku tri puta.“, rekao je on.
Ukrajina gubi teritoriju na bojnom polju već skoro godinu dana, dok veća i bolje naoružana ruska vojska slama ukrajinsku odbranu i nanosi ogromne žrtve.
Jedan od najvećih problema Kijeva je regrutovanje dovoljnog broja ljudi da popune iscrpljene jedinice. Vlada je prošle godine rekonstruisala sistem za mobilizaciju, ali su ukrajinske snage na prvoj liniji još uvijek u velikoj meri nadjačane. Zelenski se takođe opirao snižavanju starosne granice za regrutaciju na 18 godina, rekavši da bi to desetkovalo demografiju zemlje.
Problemi ljudstva su došli u fokus s novostvorenim brigadama, od kojih su neke imala masovna dezertiranja.
„Danas se branimo. Ako sjutra, na primer, polovina vojske krene kući, zaista je trebalo da se predamo prvog dana. Tako je to. Ako pola vojske ode kući, Putin sve će nas pobiti.“, rekao je Zelenski.
