Naučnici su otkrili novi način da identifikuju prosječnu starost kada su se muškarci i žene reprodukovali tokom ljudske evolucione istorije.
Proučavajući DNK mutacije kod savremenih ljudi, otkrili su prozor koji im omogućava da zavire 250.000 godina unazad.
„Kroz naše istraživanje na savremenim ljudima, primetili smo da možemo da predvidimo starost u kojoj su ljudi imali decu na osnovu tipova DNK mutacija koje su ostavili svojoj deci“, kaže koautor studije Metju Han, genomičar sa Univerziteta Indijana u Blumingtonu.
„Tada smo primenili ovaj model na naše ljudske pretke da bismo utvrdili koje su godine naši preci rađali.
Otkrili su da je u poslednjih 250.000 godina prosečna starost ljudi da imaju decu 26,9 godina. (Za kontekst, pre 300.000 godina je takođe otprilike vreme kada se naša vrsta prvi put pojavila.)
Prosečan otac Homo sapien je uvek bio stariji od prosečne majke Homo sapien, pokazalo je istraživanje, pri čemu muškarci postaju roditelji sa 30,7 godina, u poređenju sa 23,2 godine za žene.
Ali razlika u godinama se smanjila u poslednjih 5.000 godina, dodaju istraživači, napominjući da najnovije procene studije pokazuju da je prosečna starost kada žene postaju roditelji sada 28 godina. Čini se da je ovaj trend uglavnom vođen ženama koje imaju decu u starijim godinama, sugerišu oni.
Osim nedavnog porasta starosti majki, međutim, studija je otkrila izuzetnu doslednost u prosečnoj starosti novih roditelja tokom postojanja naše vrste. Nije se stalno povećavao od praistorije, izvještava tim, iako je tokom vremena varirao.
Čini se da je prosečna starost pri začeću pala pre oko 10.000 godina, a pošto bi se to otprilike poklopilo sa pojavom poljoprivrede i zorom civilizacije, istraživači kažu da bi to moglo biti povezano sa brzim rastom stanovništva u to vreme.
Zabeležena istorija seže samo nekoliko hiljada godina unazad u najboljem slučaju, a široke informacije na nivou stanovništva poput ove teško je izvući samo iz arheoloških dokaza.
Ali tajne naših predaka takođe vrebaju u svakom od nas danas, i tako su Han i njegove kolege naišli na način da odrede starost roditelja tako davno u prošlost.
Nova studija se bavi otkrićem o de novo mutacijama – promenama DNK koje se pojavljuju u jednom članu porodice, pojavljuju se spontano, a ne nasleđuju se kroz porodično stablo.
Dok su radili na drugom projektu koji uključuje ove nove genetske promene i roditelje poznatog uzrasta, istraživači su primetili zanimljiv obrazac. Na osnovu podataka hiljada dece, obrazac i broj novih mutacija koje se formiraju kod roditelja pre nego što se prenesu na njihovu decu zavise od starosti svakog roditelja u trenutku začeća.
Ovo je omogućilo istraživačima da procene odvojena vremena muške i ženske generacije tokom 250.000 godina.
„Ove mutacije iz prošlosti se akumuliraju sa svakom generacijom i postoje kod ljudi danas“, kaže koautor studije i filogenetičar sa Univerziteta Indijana Ričard Vang.
„Sada možemo identifikovati ove mutacije, videti kako se razlikuju između muških i ženskih roditelja i kako se menjaju u zavisnosti od starosti roditelja.“
Prethodno istraživanje je takođe koristilo genetske tragove za procenu dužine generacije tokom vremena, ali se obično oslanjalo na poređenja između moderne DNK i drevnih uzoraka koji su uprosečeni po polovima i tokom proteklih 40.000 do 45.000 godina, primećuju istraživači.
„Priča o ljudskoj istoriji sastavljena je iz različitih izvora: pisanih zapisa, arheoloških nalaza, fosila, itd.“, kaže Vang.
„Naši genomi, DNK koja se nalazi u svakoj od naših ćelija, nude neku vrstu rukopisa ljudske evolucione istorije.
„Nalazi iz naše genetske analize potvrđuju neke stvari koje smo znali iz drugih izvora, ali takođe nude bogatije razumevanje demografije drevnih ljudi. Studija je objavljena u časopisu Science Advances.
