„Ako Crna Gora zatvori četiri poglavlja u decembru, pred njom se otvara auto-put ka članstvu u EU. To je veoma važno jer bi u takvom razvoju događaja Podgorica pobegla toliko svim drugim kandidatima na putu za EU, da ne bi imalo smisla kočiti je da bi se sačekali drugi kandidati kako bi se formirao paket zemalja za ulazak u EU“, kaže za „Vijesti“ dobro pozicioniran izvor u EU koji prati crnogorski dosije.
Prema mišljenju naših sagovornika u EU, zvanična Podgorica treba da pokuša da ispegla odnose sa Zagrebom direktno, u vis-a-vis kontaktima, a ne preko posrednika ili tražeći pomoć moćnih saveznika u EU i NATO-u.
Serija velikih geopolitičkih tektonskih poremećaja, od ruske invazije na Ukrajinu, preko kineskih hegemonskih ambicija, do povratka Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu, doprineli su da u EU nemaju jasnu ideju kako produžiti i kako se odnositi prema procesu proširenja EU. Od toga da li treba nastaviti po principu regate i po zaslugama ili transformisati priču o proširenju u geostrateški prioritet Unije i posledično donositi odluke bazirane na političkom oportunizmu, a ne prema „merit-based“ parametrima.
Dugogodišnji umor od proširenja proizveo je velike posledice jer se praktično čitavu deceniju nije desilo ništa značajno, odnosno nešto što bi imalo eho na kontinentalnom nivou kada je u pitanju proširenje. U poslednje dve godine došlo je do promene narativa, otvoreni su novi pogledi, ušli su u igru novi principi i sve je postalo maglovitije, u smislu, može ali i ne mora.
U samoj EU, između članica, vodi se bitka da li ostati čvrsto na pozicijama da je proces evropskih integracija striktno vezan za rezultate, po principu dobiješ zadatke, ispuniš ih i ideš napred, ili promeniti strategiju, ubaciti nove parametre, kreirati novi način ocenjivanja napretka. U tom kontekstu je važno i za EU, pogotovo njene nove institucije, da Crna Gora zatvori četiri poglavlja jer bi to bio dokaza da „merit-based process“ i dalje funkcioniše i da je on najbolje sredstvo za politiku proširenja.
U sledećih pet godina bi mogle da završe pregovore za članstvo u EU nekoliko zemalja, ne samo Crna Gora. Marta Kos, kandidatkinja za novu komesarku za proširenje EU, ciljano je i namerno upotrebila izraz „some countries“ (neke zemlje) na saslušanju u Evropskom parlamentu kada je govorila o svom petogodišnjem planu rada u EK i ambicijama da se zatvore pregovori sa državama kandidatima.
Ovde je važno napomenuti da se buduća slovenačka komesarka konsultovala sa ključnim figurama u EU oko pomenute formulacije i dobila je podršku da je obznani urbi et orbi. Dakle, reč je o veoma snažnoj poruci državama na Zapadnom Balkanu, ne samo od buduće komesarke, već najvažnijeg dela EU. Sada je lopta u dvorištu lidera i društava u zapadnobalkanskom regionu, odnosno, u sledećih pet godina će mnogo više zavisiti od njih dokle će stići njihove zemlje u procesu približavanja članstvu u EU.
NJEMAČKA ZAMKA ZA CRNU GORU
Međutim, u Podgorici bi morali ovih dana i nedelja vrlo pažljivo da prate šta se događa u Berlinu budući da bi napredak u evropskim integracijama i dugo očekivano zatvaranje četiri poglavlja moglo da bude zakočeno zbog raspuštanja Bundestaga.
Politička kriza u Nemačkoj generalno ne bi trebalo da utiče na Crnu Goru, osim ako ne dođe do nepredviđenih događaja i Bundestag bude raspušten u sledeće tri nedelje. Naime, procedura za zatvaranje četiri poglavlja sa Crnom Gorom je ušla u rutinsku fazu u institucijama EU, od COWEB-a preko COREPER-a do GAK-a, i tu ne bi trebalo da bude problema jer je to diplomatsko-ministarski nivo odlučivanja, gde nije neohodno odobrenje Bundestaga.
Iznenadna prepreka bi mogla da izroni oko održavanja Međuvladine konferencije (IGC). Ona bi bila tehničko-proceduralne prirode, jer ako se raspusti Bundestag pre nego što bude doneta odluka o organizaciji IGC sa Crnom Gorom, onda bi sve bilo odloženo za proleće 2025. godine. Podsetimo, sve odluke o proširenju moraju da budu donete jednoglasno u telima EU, a po nemačkom pozitivnom pravu svako davanje zelenog svetla Berlina iz oblasti politike proširenja EU mora da dobije prethodno odobrenje nadležnog odbora u Bundestagu. Dakle, ako bi Bundestag bio raspušten našli bi se u limbu i sve bi moralo da se odloži za par meseci, odnosno do saziva novog nemačkog parlamenta.
Crna Gora mora što pre da završi sve neophodne poslove za saziv nove IGC kako bi smanjila rizik da postane kolateralna šteta iznenadnog raspuštanja Bundestaga. U svakom slučaju u aktuelnom sazivu nemačkog parlamenta neće biti nikakvih problema za odobrenje Međuvladine konferencije sa Crnom Gorom i to je još jedan motiv da Podgorica što pre ispuni svoj deo zadataka i da se nada da će kancelar Olaf Šolc održati obećanje i da neće tražiti izglasavanje poverenja njegovoj vladi pre 15. januara.
ZAŠTO VUČIĆEVOM REŽIMU I DPS-U NE ODGOVARA CRNA GORA U EU
Sukob između predsednika Jakova Milatovića i premijera Milojka Spajića dovodi na klizav teren evropski put Crne Gore jer otvara vrata suprotstavljenim nacionalističkim strujama, i srpskoj i crnogorskoj, da pokušaju da ostvare svoje maksimalističke ciljeve.
U očima ljudi koji u EU Crnu Goru prate na dnevnoj bazi, krivica za nesaradnju između Milatovića i Spajića snose obojica. Postoje male razlike u tome kome se daje veći ili manji udeo krivice, ali to su već nijanse koje ne menjaju suštinu. Insistiranje na razlikama između Spajića i Milatovića i njihovo udaljavanje sa sve manjom željom da pronađu zajedničke tačke ili kompromis, barem u ime zajedničkog cilja, a to je ulazak Crne Gore u EU, otvara prostor igračima koji imaju druge prioritete i permanentno rade na destabilizaciji zemlje.
Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, na jednoj strani, i DPS na drugoj, svako na svoj način sledeći partijske agende, zloupotrebljavaju evropske integracije za političke obračune i krčenje puta za učvršćivanje vlasti odnosno povratka na vlast. I jedna i druga strana se čuvaju vrlo pažljivo da ne budu optužene za opstrukciju evropskog puta dok upravo to rade na perfidan način dižući tenzije oko crnogorsko-srpskih pitanja. To nije klima u kojoj zemlja može brzo da napreduje ka članstvu u EU.
Sledećih par nedelja je presudno i Crna Gora ne bi smela da napravi nijedan pogrešan korak ili da dozvoli „klizeće startove“ iz komšiluka ili opozicionog tabora. Postoje različite snage koje žele da uspore Crnu Goru na evropskom putu. Jedne iz geopolitičkih razloga ili boljeg pozicioniranja drugih država ili centara moći, druge da bi raskrčili put ka osvajanju vlasti i u tu svrhu su spremni da za spoljnu podršku daju sve što treba, po cenu da dovedu Crnu Goru u neravnopravan ili nezavidan položaj pred rešavanje škakljivih međudržavnih pitanja.
Konkretno, Srbija ne želi da joj Crna Gora „pobegne“ u EU, ali jednako i DPS ne želi da aktuelna vladajuća koalicija uvede Crnu Goru u EU. Za aktuelni režim u Beogradu, ulazak Podgorice u EU bio bi krah njegove regionalne i spoljne politike, dok bi DPS izgubio smisao svog postojanja ako bi PES, Demokrate, NSD, DNP, SNP, BS i albanske stranke uveli CG u EU jer bi kompletan narativ na kome počiva ta stranka pao u vodu.
Još uvek nema nepopravljivih posledica od zaoštravanja sukoba na identitetskim pitanjima, ali ta vrsta podeljenosti društva čvrsto drži Crnu Goru u raljama permanentne nestabilnosti a ona je, potencijalno, jedna od najpodmuklijih prepreka na EU putu.
ALBANIJA I SRBIJA OTVARAJU KLASTERE U DECEMBRU?!
Albanija ima velike šanse da otvori VI klaster, mnogo veće nego Srbija III. U slučaju da Beograd ponovo ostane praznih šaka, a Tirana napravi prvi veliki korak u pregovaračkom procesu, Albanija bi došla u priliku da prvi put stigne i pretekne Srbiju na putu ka članstvu u EU.
Premijer Edi Rama je „poterao“ prilično snažno sve raspoložive resurse u Tirani da odrade sve što je neophodno da bi otvorili pomenuti klaster. Velika razlika u odnosu na prethodne godine je ta da u Albaniji sada ozbiljno rade, više nije samo priča i davanje obećanja. U EU imaju utisak da su u Tirani shvatili da je ovo period kada treba uskočiti u voz i oni rade vrlo kvalitetno, predano i marljivo. I rezultati i napredak su postali vidljivi.
Mađarsko predsedništvo EU i odlazeća EK su uspeli da okupe najveći broj članica, od 2020. godine, spremnih da podrže otvaranje jednog klastera u pregovorima sa Srbijom. Međutim, potrebno je poslati još nekoliko pozitivnih signala iz Beograda koji bi svedočili o rešenosti srpski vlasti da uhvate voz za članstvo u EU.
Nisu potrebni dramatično veliki zaokreti u srpskoj spoljnoj politici, poput uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ali je neophodno par simboličnih koraka u usklađivanju sa spoljnom politkom EU. Za pribaltičke republike i nordijske zemlje najveći kamen spoticanja ostaje odnos Beograda prema Moskvi. U tom smislu potezi vlasti u Srbiji su i dalje kontradiktorni: svaki put kad naprave dobar iskorak, slede kontraproduktivni potezi koji nas vraćaju na početnu tačku.
Klaster III obuhvata informaciono društvo i medije i u tom kontekstu bi bilo od ogromne pomoći da rešenje za Regulatorno telo za elektronske medije (REM) bude na zadovoljavajućem nivou i u skladu sa evropskim standardima. Drugim rečima, novi REM bi trebalo kadrovski, ali i po stilu i profesionalnosti rada da bude dijametralan u odnosu na prethodni.
Ipak, valja imati uvek na umu da Srbija retko kad propusti priliku da propusti priliku, pogotovo evropsku.
