Globalna ekonomija 2023: Zašto će i dalje biti dosta pritiska na cijene hrane u narednoj godini

Globalna ekonomija 2023: Zašto će i dalje biti dosta pritiska na cijene hrane u narednoj godini

Ubrzo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, pomno praćeni indeks cena hrane Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) dostigao je najviši zabeleženi nivo, podstičući potrošačke cene širom sveta. U Velikoj Britaniji, na primer, cene mnogih svakodnevnih namirnica porasle su mnogo ispred inflacije, pri čemu su hleb i jaja porasli za 18% u godini do decembra, a mleko za 30%.

Takav porast ugrozio je sigurnost hrane, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koje se u velikoj meri oslanjaju na Ukrajinu i Rusiju za žitarice i biljna ulja. To uključuje mnoge zemlje u Africi i Aziji, koje su 2021. preuzele 95% ukrajinskog izvoza pšenice (otprilike desetina svetske ponude).

Globalna inflacija cena hrane

Ovo je podstaklo mnogo govora u medijima o potencijalu gladi. Ipak, skoro godinu dana nakon invazije, FAO indeks cena hrane se vratio na nivoe pre invazije.

Zašto je onda smanjen pritisak na cene i kakvi su izgledi za sledeću godinu?

Šta se desilo u praksi

Ne možete gledati hranu izolovano od COVID-a. Mnogi ljudi u energetskoj i prehrambenoj industriji bili su ili previše bolesni da bi radili ili su bili sprečeni da to rade zbog ograničenja pandemije, koja su smanjila zalihe. Kada se svet otvorio i potražnja počela da raste, porasle su i cene hrane i energije.

To je ljude učinilo posebno ranjivim na događaje u Ukrajini. Kada je rat počeo, inflacija cena hrane je dostigla vrhunac jer tržišta nisu bila sigurna da li će proizvodnja i izvoz biti pogođeni i kako će se globalni lanci snabdevanja prilagoditi.

Izvoz žita iz Ukrajine je nastavljen nakon što je u julu postignut dogovor UN o stvaranju humanitarnog koridora kroz Crno more. Takođe je pomoglo to što je žetva pšenice bila veća nego što se očekivalo, čak i ako velike površine oko linije fronta ostanu nepožnjeve. Veliki deo ukrajinskog kukuruza takođe nije požnjeven, iz dodatnog razloga što je proces sušenja energetski intenzivan i poljoprivrednici su se borili da priušte povećane cene. Sve u svemu, ukrajinski izvoz žitarica pao je u 2022. za oko 30% na godišnjem nivou.

Rusija je inače čak i veći izvoznik pšenice od Ukrajine, snabdevajući oko 15% svetske potražnje. Teže je videti šta se desilo sa ovim zalihama jer su Rusi prestali da daju podatke, ali svakako da će politika Moskve da se bavi samo „prijateljskim“ zemljama uticala na dostupnost i za mnoge zemlje.

Zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na ukrajinsko/rusko žito prinuđene su da kupuju negde drugde. Na primer, Jemen i Egipat su uvezli više žitarica iz Indije i EU, plaćajući više cene nego inače.

Nekoliko dodatnih pritisaka na poljoprivrednike dodatno je smanjilo globalno snabdevanje hranom. Cene đubriva su skočile u poslednje dve godine. Rusija, važan globalni dobavljač, pravi zalihe za domaću upotrebu. Na drugim mestima, povećane cene energije su smanjile proizvodnju. U Velikoj Britaniji, najveće postrojenje za proizvodnju azotnog đubriva obustavilo je proizvodnju tokom 2022. Prosečne cene đubriva za britanske farmere sada su 18% više nego zime pre invazije na Ukrajinu, a 66% više nego pre dve godine.

Ekstremno vreme u leto 2022. bilo je još jedan problem, uključujući toplotne talase i sušu u severnoj Evropi, Americi i Kini, poplave u Pakistanu i sušu u Argentini. Navodnjavanje je otežano u oblastima koje od njega zavise, dok su u Evropi uslovi suše smanjili ponudu useva za stočnu hranu i žetvu trave za silažu. Zbog toga su i cene mesa i povrća porasle.

Prema Svetskom programu za hranu UN-a, ukupni efekat inflacije, rata i ekstremnih vremenskih prilika bio je da je mnogim ljudima širom sveta bio ograničen pristup hrani. Broj ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnom nesigurnošću hrane porastao je za 20% od početka rata.

Izgledi

Veleprodajne cene gasa i nafte su u najmanju ruku pale u odnosu na maksimum iz 2022. godine, što će koristiti celom lancu snabdevanja hranom. To je jedan od razloga zašto je inflacija u jesen u mnogim zemljama blago popustila.

Cene nafte i gasa

Ovo će oduzeti deo toplote iz globalnog indeksa cena hrane. Cene žitarica, mesa i posebno biljnog ulja su pale krajem godine, dok su cene šećera i mlečnih proizvoda išle u suprotnom smeru. Ukupna inflacija cena hrane ostaje istorijski visoka.

U narednoj godini, površina zasađenih useva u Ukrajini procenjuje se da će biti 17% manja u odnosu na 2022. Poljoprivrednici u drugim zemljama sade više pšenice i kukuruza da bi to nadoknadili, iako će ukupna ponuda i dalje biti pod pritiskom viših poljoprivrednih troškova i potencijalno više ekstremno vreme .

Cene đubriva će verovatno ostati visoke jer su zalihe i dalje ograničene. Poljoprivrednici u bogatijim zemljama mogu nastaviti da primenjuju normalne količine na svoje useve, kao u prethodnim periodima povišenih cena. Ali u siromašnijim zemljama oni mogu smanjiti, ugrožavajući prinose i kvalitet i izlažući zajednice malih vlasnika većoj nesigurnosti hrane.

Sve u svemu, mnoge osnovne namirnice će verovatno ostati u ograničenoj ponudi 2023. godine, što znači da se pritisci na cene nastavljaju. Prodavci će biti primorani da ili apsorbuju troškove ili da ih prenesu na potrošače. Vlade će morati da razmotre kako da podrže potrošače koji se bore, ali i poljoprivrednike da maksimiziraju ono što proizvode.

Na međunarodnom nivou, mora postojati hitan sporazum o snabdevanju đubrivom kako bi se poremećaji sveli na minimum, dajući prioritet ranjivim zajednicama u zemljama u razvoju. Dugoročno, poljoprivreda treba da smanji svoju zavisnost od đubriva razvojem poljoprivrednih praksi koje optimizuju kruženje hranljivih materija.

Ovo uključuje efikasniju upotrebu stajnjaka i izvlačenje hranljivih materija iz kanalizacije, kao i korišćenje više useva mahunarki u rotacijama kako bi se iskoristila činjenica da one poboljšavaju hranljive materije u zemljištu. Takođe moraju postojati preciznije poljoprivredne tehnike kako bi se resursi unutar polja usmjerili tamo gdje će se najefikasnije koristiti.

Ove prakse su dobro usvojene u zapadnim zemljama, ali drugi delovi sveta zaostaju — posebno zemlje u razvoju. Đubriva će uvek biti deo poljoprivrednog sistema, ali ćemo proizvodnju hrane učiniti održivijom ako to možemo da ispravimo.