Ako imate jake bolove, možda vam se kaže da duboko udahnete i prihvatite senzacije u svom telu možda neće biti posebno utešno.
Ali novo istraživanje koje analizira potpise bola u MR skeniranju sugeriše meditaciju svesnosti jer ublažavanje bola prevazilazi placebo efekat očekivanja odgovora – ono zapravo proizvodi veoma stvarno smanjenje bola.
Meditacija svesnosti je kada osoba praktikuje održavanje svesti o čulnim događajima dok prolaze pored njih, bez osuđivanja ili otpora. Nastala je u hinduističkoj i budističkoj tradiciji, ali od kada je 1970-ih pogodila zapadnu pop kulturu, ova praksa privlači sve veću pažnju onih iz zapadne naučne discipline.
„Um je izuzetno moćan i još uvek radimo na tome da shvatimo kako se može iskoristiti za ublažavanje bolova“, kaže anesteziolog Fadel Zeidan sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UCSD).
„Odvajanjem bola od sebe i odustajanjem od evaluativnog prosuđivanja, meditacija svesnosti može direktno da modifikuje način na koji doživljavamo bol na način koji ne koristi lekove, ne košta ništa i može se praktikovati bilo gde.
Neuronaučnik UCSD Gabrijel Rigner, Zeidan i njegove kolege pokušali su da razdvoje različite znakove bola u mozgu i utvrde da li su efekti ubijanja bola meditacije svesnosti, kako su sumnjali, više od placeba.
Oni su uključili 115 zdravih učesnika koji su bili podeljeni u dva odvojena klinička ispitivanja. U oba slučaja, istraživači su zagrejanom sondom dodirnuli zadnji deo desne potkolenice svakog učesnika, što je proizvelo talase bolnih, ali bezopasnih temperatura.
Mozak učesnika je skeniran pomoću MRI pre i posle eksperimenata, a oni su sami procenili intenzitet i neprijatnost bola na skali bola od 0 do 10.
Pre ovih studija, neki od učesnika su obučeni za meditaciju svesnosti od strane iskusnih instruktora tokom četiri odvojene, 20-minutne sesije, učeći da se fokusiraju na promenljive ritmove daha i da priznaju misli, osećanja i emocije koje mogu nastati bez reakcije ili prosuđivanja. .
Druga grupa je dobila ekvivalentnu meditaciju lažne svesnosti koja se sastojala samo od dubokog disanja, a drugima je data placebo krema od vazelina, za koju im je rečeno da će smanjiti bol.
Sledeća grupa koja je korišćena kao kontrola slušala je audio knjigu umesto instrukcija o meditaciji. Ovo je bila Prirodna istorija i antikviteti Selborna, koju je napisao župnik-prirodnjak iz 18. veka Gilbert Vajt.
MRI skeniranje je istraživačima ponudilo podatke o različitim potpisima bola, uključujući: nociceptivno-specifični potpis bola (NPS), povezan sa intenzitetom bola; negativan afektivni bolni potpis (NAPS), povezan sa emocionalnim iskustvom bola; i stimulus nezavisan potpis bola (SIIPS-1), koji je povezan sa psihosocijalnim faktorima, kao što su naša očekivanja od bola, i na taj način identifikuje dimenzije zasnovane na placebu.
Meditacija svesnosti je dovela do većeg smanjenja bola koji su sami prijavili i NPS-a i NAPS-a u poređenju sa placebom i kontrolama, ali jedini tretman koji je proizveo značajno niži odgovor u potpisu zasnovanom na placebu, SIIPS-1, bila je placebo krema.
Ovo sugeriše da su pozitivni efekti meditacije svesnosti zasnovani na mehanizmima koji nisu placebo: ako je došlo do preklapanja, intervencija meditacije je trebalo da proizvede značajan efekat na SIIPS-1.
„Dugo se pretpostavljalo da se placebo efekat preklapa sa moždanim mehanizmima pokrenutim aktivnim tretmanima, ali ovi rezultati sugerišu da kada je u pitanju bol, to možda nije slučaj“, kaže Zeidan.
„Umesto toga, ova dva odgovora mozga su potpuno različita, što podržava upotrebu meditacije svesnosti kao direktne intervencije za hronični bol, a ne kao način da se uključi placebo efekat.“
Tim se nada da će ovi nalazi pomoći u vođenju lečenja za milione ljudi koji svakodnevno žive sa hroničnim bolom i poboljšati njihov kvalitet života.
„Uzbuđeni smo što ćemo nastaviti da istražujemo neurobiologiju svesnosti i kako možemo da iskoristimo ovu drevnu praksu u klinici“, kaže Zeidan.
Ovo istraživanje je objavljeno u Biološkoj psihijatriji.
