Kolaborativno istraživanje između Univerziteta Galvej i Univerziteta Brunel u Londonu otkrilo je da pacijenti sa teškom i komplikovanom gojaznošću različito reaguju na program mršavljenja u ishrani zasnovan na njihovim genima.
Projekat GERONIMO proučavao je pacijente koji su pohađali kliniku za gojaznost u Univerzitetskoj bolnici Galvai koji su bili podvrgnuti intenzivnom kratkoročnom programu medicinskih nadzora ograničenja u ishrani kako bi pokušali da preokrenu neke od medicinskih problema sa teškom gojaznošću.
Tokom istraživanja naučnici su bili u mogućnosti da analiziraju male varijacije u stotinama gena za koje se zna da su povezani sa gojaznošću. Kombinovanjem informacija iz ovih izmerenih genskih varijacija zajedno, izračunat je „genetski skor rizika“ za šest različitih osobina povezanih sa gojaznošću.
Profesor Francis Finucane, viši predavač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Galvaiu i konsultant endokrinolog na Univerzitetskim bolnicama Galvai koji je vodio kliničku studiju, rekao je: „Mehanističke studije poput ovih, koje nam pomažu da shvatimo zašto neki ljudi bolje reaguju od drugih na iste intervencije, zaista su važne u pružanju personalizovanijih i efikasnijih tretmana za osobe sa gojaznošću.
„Znamo da generalno, naslednost i ‘genetika’ igraju ogromnu ulogu u uticaju na telesnu težinu i rizik od komplikacija povezanih sa gojaznošću kao što je dijabetes, ali pronalaženje gena koji su odgovorni za ovaj rizik je bio izazov.“
Profesor Aleks Blejkmor, profesor ljudske genomike na Univerzitetu Brunel u Londonu, rekao je: „Niko ne bira svoje gene, tako da, kao društvo, moramo da prepoznamo da kada je u pitanju održavanje zdrave težine, izazov je veći za neke ljude nego za druge. Ova studija otkriva samo mali deo slike o tome kako naši geni mogu da nam pomognu ili ometaju u postizanju naših zdravstvenih ciljeva.“
Projekat GERONIMO uključivao je 93 pacijenta koji su se dobrovoljno prijavili za studiju. Oni su praćeni dok su učestvovali u programu zamene obroka.
Njihov prosečan indeks telesne mase na početku studije bio je 52 kgm-2, što znači da su težili više nego dvostruko od svoje maksimalne „zdrave težine“.
Učesnici su izgubili u proseku 16% svoje telesne težine, odnosno 21 kg nakon 24 nedelje.
Istraživanje je otkrilo da je genetski rezultat rizika „odnos struka i kukova“, koji meri genetsku tendenciju pojedinca da zadrži centralnu ili abdominalnu masnoću, povezan sa manjim gubitkom težine nakon intervencije.
Govoreći o narednim fazama istraživanja, profesor Finucane je rekao: „Ovaj rad je uzbudljiv i važan jer je to prva irska studija koja pokazuje genetski efekat na odgovor na lečenje gojaznosti.
„Genetski efekti koje smo ovde pronašli su suptilni, ali mislimo da bi bilo dobro da se ovo istraži dalje, u većim studijama i sa različitim tretmanima gojaznosti, kao što su terapija ljekovima ili ‘metabolička hirurgija’.
