U Crnoj Gori dvije trećine građana smatra da manja zastupljenost žena na pozicijama moći negativno utiče na ekonomske rezultate organizacija, institucija i kompanija, a masovne medije vide kao ključne za podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti.
To je pokazalo istraživanje „Stavovi građana/ki Crne Gore o rodnoj ravnopravnosti i testiranje ideja kampanje o rodnoj ravnopravnosti“, koje je za potrebe nevladinih organizacija Juventas i Unije srednjoškolace Crne Gore, tokom aprila ove godine na uzorku od 804 punoljetna građanina Crne Gore, sprovela agencija Stars up.
„Istraživanje pokazuje da većina ispitanika vjeruje da je postignuta ravnopravnost žena (64 odsto), kao i transrodnih i nebinarnih osoba („drugih rodnih identiteta“) (63 odsto) u profesionalnom okruženju. Međutim, trećina ispitanika smatra da ravnopravnost ipak nije postignuta“, navodi se u saopštenju.
Iz Juventasa su kazali da ipitanici/e navode da ne primjećuju razlike u platama između muškaraca i žena, njih 77 odsto, kao i da su skloni/e da pregovaraju o platama, njih 60 odsto.
„Istraživanje je pokazalo da su muškarci (67%) skloniji pregovorima o plati ili poziciji u odnosu na žene (54%), kao i građani/ke u dobi od 30. do 54. godine, u odnosu na mlade, od 18 do 29 godina“, kaže se u istraživanju.
Iz Juventasa su kazali da 72 odsto ispitanika/ca smatra da je dolazak do posla podjednako težak svima, dok ih 15 odsto smatra da je znatno teže transrodnim i nebinarnim osobama („drugim rodnim identitetima“).
„Dvije trećine ispitanika/ca navodi da nijesu imali negativno iskustvo na poslu zbog svog pola ili roda. Ipak, nešto iznad prosjeka su negativno iskustvo imale žene, njih 38 odsto, i ispitanici/e sa sjevera države, njih 41 odsto“, navodi se u saopštenju
Kada je u pitanju oblast zdravstvene zaštite, iz Juventasa su naveli da gotovo svi građani (97 odsto) imaju izabranog ljekara. Takođe, 45 odsto njih je bilo na preventivnom pregledu u posljednjih godinu dana, češće građani stariji od 55 godina (63 odsto) i onih sa juga države (61 odsto).
„Istraživanje je pokazalo i da sedam odsto ispitanika/ca nikada nije bilo na preventivnom pregledu. Prilikom korišćenja usluga zdravstvene zaštite 86 odsto ispitanika/ca navodi da nije bilo diskriminisano po osnovu pola ili roda, dok 68 odsto smatra da svi imaju jednak pristup zdravstvenoj zaštiti.“, kazali su iz Juventasa.
Kad je u pitanju oblast političkog aktivizma, iz Juventasa su kazali da ispitanici/ce u značajnoj mjeri smatraju da u političkom životu Crne Gore ima dovoljno muškaraca (84 odsto), većina (56 odsto) smatra da ima dovoljno i žena, dok 40 odsto smatra da žene nijesu dovoljno zastupljene.
Na skali od 1 do 5, gdje 1 predstavlja „potpuno se ne slažem“, a 5 „potpuno se slažem“, ispitanici su saglasni da je muškarcima lakše da se bave politikom (3,54), sa stavom je saglasno 66 odsto ispitanika. U isto vrijeme, 55 odsto smatra da je muškarcima lakše da napreduju u politici.
„Građani/ke su znatno više saglasni/e da je političko djelovanje prikladnije za žene, što smatra njih 68 odsto, u odnosu na muškarce 50 odsto. Žene, nešto češće navode stav da je političko djelovanje prikladnije za žene – njih 73 odsto, u odnosu na 64 odsto muškaraca. Ovi podaci posredno mogu da ukaže na potrebu građana da više žena bude na pozicijama moći“, kazali su iz Juventasa.
Istraživanje Juventasa je pokazalo i da 55 odsto ispitanih smatra da su stereotipi prisutni u političkom životu, dok 61 odsto smatra da žene imaju manje vidljivosti u medijima tokom političkih aktivističkih događaja u poređenju s muškarcima. Većina, 61 odsto je i stava da transrodne i nebinarne osobe („drugi rodni identiteti“) nemaju prilike za uključivanje u politiku.
“Među ponuđenim odgovorima, najčešće biran je taj da su stereotipi, mentalitet i tradicija ključna prepreka za učešće drugih rodnih identiteta u politici. što smatra 47% ispitanika/ca, dok nešto manji procenat to misli kada su u pitanju žene (35%). Osim toga, da je muška dominacija bitna prepreka ženama za učešće u politici smatra 29% ispitanika/ca“, dodaje se u saopštenju.
Iz Juventasa su kazali da je istraživanje pokazalo da su za 39 odsto ispitanika, među ponuđenim, masovni mediji ocijenjeni kao ključni za podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti, dok svaki deseti ispitanik/ca navodi i jačanje zakonodavnog okvira, radionice i obuke, kao i kampanje na društvenim mrežama.
„Istraživanje je pokazalo da 71 odsto ispitanika smatra važnim uključivanje muškaraca u kampanje promocije rodne ravnopravnosti. Takođe, 78 odsto ispitanika smatra da su takve kampanje neophodne posebno za uklanjanje predrasuda po pitanju roda“, kazali su iz Juventasa.
Govoreći o preporukama za poboljšanje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori, iz Juventasa smatraju da je potrebno postići rodnu ravnopravnost u pristupu resursima, rukovodećim pozicijama i bolje plaćenim pozicijama.
Istraživanje je pokazalo da su žene manje sklone pregovaranju za bolje plate i pozicije u odnosu na muškarce, pa treba fokusirati kampanje za poboljšanje ličnih kompetencija žena u ovom segmentu.
Istraživanje je pokazalo da žene češće angažovane u neplaćenim poslovima održavanja domaćinstva, pripreme hrane, brige o djeci dok su muškarci češće radno angažovani, što ukazuje da je potrebno dodatno raditi na radnoj aktivaciji nezaposlenih žena ali i podsticati bolju raspodjelu porodičnih obaveza.
„Kad je u pitanju unapređenje političke zastupljenosti, potrebno je uvesti dodatne mjere koje će osigurati veću zastupljenost žena, transrodnih i nebinarnih osoba u političkim tijelima. Takođe, kako bi se unaprijedila zastupljenost žena, neophodno je izmijeniti Zakon o izboru odbornika i poslanika, član 39a, tako da na izbornoj listi među svaka tri kandidata/kinje prema redosljedu na listi (prva tri mjesta, druga tri mjesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat/kinja pripadnik manje zastupljenog pola. Trenutno je rješenje da to bude svako četvrto mjesto na listi“, rekli su iz Juventasa.
„Takođe, neophodno je povećati informisanost o pravima na zdravstvenu zaštitu i preventivne preglede, sa akcentom na mušku populaciju i posebno osjetljive grupe, ali i osigurati da zdravstvene ustanove imaju jasne politike protiv diskriminacije i da osoblje bude adekvatno obučeno za rad sa svim rodnim identitetima“, zaključili su iz Juventasa.
Istraživanje je dio projekta „Brisanje rodnih stereotipa i predrasuda“, kojeg realizuje Juventas u saradnji sa Unijom srednjoškolaca Crne Gore, a finansira ga Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava.
