Praćenje hladnovodnih stvorenja nudi uvid u zabrinjavajuće efekte globalnog zagrevanja.
Oni plivaju u ledenim vodama kod obala Grenlanda, rone na dubinu od skoro dva kilometra i toliko su povučeni da su, nekada, njihove dugačke, ravne kljove Vikinzi mogli da založe lakovernim Evropljanima kao rogove jednoroga.
Narvali, kao i druge životinje koje žive tokom cele godine u Arktičkom okeanu, pripadaju ekskluzivnom klubu koji se suočava sa sve većim brojem ljudi koji razbijaju vrata.
Nepoželjni dolasci
Kako globalno zagrevanje uzrokuje zagrevanje arktičkih voda i topljenje morskog leda, morske životinje prilagođene zatvorenom životu su ugrožene dolaskom drugih vodenih sisara i povećanjem ljudske aktivnosti.
Tri vrste kitova koje žive na Arktiku tokom cele godine — narvali, beluge i lukovci — posebno su ugrožene.
„Narvali su već identifikovani kao najosetljiviji na promene staništa izazvane globalnim zagrevanjem, u poređenju sa svim arktičkim vrstama — čak i sa polarnim medvedima“, rekao je profesor Mads Peter Heide-Jørgensen sa Grenlandskog instituta za prirodne resurse u Kopenhagenu, Danska.
Zajedno sa dr Philippine Chambaultom sa istog instituta, profesor Heide-Jørgensen nadgleda projekat VARMM kako bi shvatio kako klimatske promene menjaju ponašanje i fiziologiju takvih kitova.
Istraživači su otkrili da su uslovi već prošli prekretnicu, definisanu kao prag iza kojeg će doći do velikih, često nepovratnih, klimatskih poremećaja.
„U jugoistočnom Grenlandu došlo je do promene u celom ekosistemu“, rekla je profesorka Hajde-Jorgensen. „Neke arktičke vrste su nestale, a mnoge umerenije atlantske vrste su se uselile.
Manje hladnoće, više nevolja
Nedostatak leda u letnjim mesecima, zajedno sa toplijom temperaturom vode oko hladne struje kod istočne obale Grenlanda, doveo je do priliva delfina zajedno sa grbavcima, perajama i kitovima ubicama.
To znači oko 700.000 tona manje ribe godišnje koju bi hranili narvali i morževi, čiji je broj opao.
Sama temperatura vode je dodatni izvor problema.
Pošto su narvali, beluge i lukovci specijalisti za hladnu vodu, oni imaju veoma debele slojeve loja (kod narvala je i do 40 centimetara). Niko ne voli vodu topliju od 2 stepena Celzijusa, kaže profesor Heide-Jørgensen.
„Ako su ovi kitovi izloženi uznemiravanju i moraju da pobegnu, onda je to kao da trčite maraton sa kaputom u parku“, rekao je on.
Možda postoji fiziološka granica koliko voda može biti topla da bi takve vrste preživele.
Kitove tablete
Nalazi projekta dolaze pravo iz usta kitova, da tako kažem.
Korišćenjem označavanja, akcelerometara i senzora za progutane pilule, istraživači prikupljaju podatke o promenama u ishrani, kao io temperaturi i salinitetu mora.
Tokom putovanja na Grenland, tim pričvršćuje oznake na lukove kako bi snimio njihov lov na zooplankton, omogućavajući projektu da odredi gde su njihova staništa u hladnoj vodi.
„Uspeli smo da koristimo lukove kao neku vrstu okeanografske istraživačke platforme da pokažemo gde je hladna voda na Arktiku“, rekao je profesor Hajde-Jorgensen. „Glendski kitovi su mnogo bolji u pronalaženju zooplanktona od nas.“
Što se tiče narvala, oni su nakratko saterani u ćošak i hranjeni predajnom pilulom koja može da prati promene temperature u stomaku.
Kada narvali progutaju plen, uključujući morskog psa, bakalar i lignje, senzor registruje pad temperature od njihove normalne telesne toplote od 35 stepeni.
„Svaki put kada temperatura padne, pilula će poslati signal satelitskom predajniku postavljenom na poleđini životinje koji zatim primamo u kancelariji u Kopenhagenu“, rekao je profesor Hajde-Jorgensen.
Istraživači takođe beleže zvukove eholokacije poznate kao zujanje koje narvali koriste da pronađu plen, učeći na kojim dubinama i temperaturama se hranjenje odvija. Ceo proces praćenja traje oko osam dana.
Ljudske pretnje
Populacija narvala na jugoistoku Grenlanda, koja broji oko 100.000, već je u velikoj meri ugrožena zbog lova, koji je vođen potražnjom za njihovim kljovama, mesom i kožom. Status zaštite narvala je „skoro ugrožen“.
Ali novi podaci iz projekta pokazuju još jednu opasnost u vezi sa ljudima: povećanje brodarstva jer je manje morskog leda dovelo do većeg istraživanja resursa.
Istraživači su otkrili da narvali mogu da otkriju zvukove sa brodova udaljenih do 40 kilometara i da se životinje uznemire i brzo rone ako su manje od pet kilometara od plovila.
„To je jedna vrsta iznenađujuće stvari“, rekao je profesor Heide-Jørgensen. „Znali smo da su nervozni, ali ne u toj meri.
Ovaj dodatni stres mogao bi da dovede do njihovog lokalnog izumiranja – da zauvek nestanu iz tradicionalnih staništa na Grenlandu.
„Oni su tamo još od poslednjeg ledenog doba i imaju ovo malo specifično stanište“, rekao je profesor Heide-Jørgensen. „Kada odu, ne možemo očekivati da će se vratiti.“
Iako je možda prekasno za sprečavanje dodatnih životinjskih takmičara u staništu narvala, on poziva na stroža pravila kako bi se osiguralo da lov bude održiv i da brodarstvo ne postane opasno ometajuće.
Skuid skueeze
Pod pritiskom su i morske vrste niže u lancu ishrane.
Dr Aleksej Golikov proučava kako zagrevanje Arktika menja životni ciklus glavonožaca — lignji, hobotnica i sipa — za koje kaže da predstavljaju idealan pokazatelj.
„Brzo rastu i veoma brzo postižu obilje biomase“, rekao je dr Golikov iz projekta ArCeph. „Njihova ubrzana promena u generacijama takođe znači da brzo reaguju na klimatske promene.
Dr Golikov procenjuje da u morima oko Norveške i Grenlanda ima oko 7,2 triliona lignji, a čak i više glavonožaca u celini.
Oni pripadaju jedanaest vrsta, a on je upravo otkrio dvanaestu koja, za njega, naglašava važnost utvrđivanja kako se napreduju glavonošci na Arktiku.
„Promene su tako brze i u ranjivim sredinama vrste mogu da nestanu pre nego što ih pronađemo“, rekao je dr Golikov, koji živi u Kilu u Nemačkoj.
Da bi utvrdio osnovne nivoe, on koristi usputni ulov sa norveških i ruskih kočara u Barencovom moru. Veće glavonošce prate kamere koje se vuku iz plovila.
Populacije životinja mogu se čak i sastaviti tako što se u moru traži takozvani DNK životne sredine i analizira u genetskoj laboratoriji.
Ostavljaju komade kože i sluzi koji ostaju u vodi“, rekao je dr Golikov. „I sadrže genetski materijal koji se može koristiti za otkrivanje identiteta glavonožaca u regionu.“
Tajne kljuna
Da bi pratio kako se njihova ishrana promenila, on koristi još jednu jedinstvenu osobinu glavonožaca: hitinski kljun, a ne zube, za ujedanje plena. Kada glavonožac raste, najnoviji formirani deo kljuna odražava ono što se jede. Njegova prošla ishrana se otkriva dalje u kljunu kroz uskladištene izotope ugljenika i azota.
Dr Golikov koristi uzorke kljuna savremenih lignji, kao i primerke iz 19.-20. veka iz Zoološkog muzeja u Kopenhagenu.
„Da li su različiti ili su isti? rekao je. „Videćemo da li klimatske promene utiču na istoriju života lignji. Pristup će takođe omogućiti da se glavonošci koriste kao zamena za zdravlje Arktika. „Svojom fleksibilnošću i prilagodljivošću, glavonošci nam mogu pomoći da brzo vidimo šta se dešava“, rekao je dr Golikov. „Oni će nam pomoći da vidimo koja područja Arktika treba da budu zaštićena.
