Inicijativa za otvaranje tajnih dosijea jedan je od preduslova za ulazak u Evropsku Uniju a javnost u Crnoj Gori željno iščekuje šta će se dogoditi na tom planu. Crna Gora je jedna od rijetkih komunističkih zemalja koja ništa nije uradila na tom planu.
O tom pitanju su govorili u Temi Jutra Prve televizije a o tome su govorili bivši inspektor a danas advokat Miško Ćalasan, inicijator i predlagač zakona advokat Nikola Angelovski, kao i potomak Golootačana i urednik portala PRESS Milovan Marković.
Angelovskog je podstaklo na predlog ovog zakona pozivi od strane političkih partija ali i dijela koji se tiču obaveza prema Evropskoj Uniji.
„Evropski Parlament nas je više puta pozivao da ovo uradimo, kao što su uradile i bivše komunističke zemlje centralne i jugoistočne Evrope“, kazao je Angelovski.
Ćalasan se slaže sa inicijativom i o tome je i sam govorio još od konkursa za Sudski savjet.
„Treba da se donese Zakon o lustraciji, o vetingu i da se otvore nova dosijea. Ova dosijea bi se trebala otvoriti a potrebno je imati poseban odnos prema svemu tome da ne budu kontraproduktivna rješenja, da se ne donosi zakon koji može donositi probleme u društvu i ako se ne primjenjuju na pravi način jer bi u tom slučaju bilo kontraproduktivno. On bi bio pozitivan jer bi javnost bila upoznata sa svim što se dešavalo prvo u poslednjih 30 godina pa i u poslednjih 70 godina“, kazao je Ćalasan.
Advokat se prisjeća ličnog iskustva i dodaje da on vrlo često na televiziji govori o ovim stvarima.
„Pominjao sam i Sedmu upravu i dobijao malo pohvala ali puno upozoravajućih poruka po pitanju – šta će to tebi, to nisi trebao. Ali lično sam pročitao dio svog dosijea i vidio da u tom dosijeu nema ni 80% istine. Onda se postavlja pitanje kako i na koji način su pravljeni ti dosijei. Postoje dva načina da se oni formiraju – zakonit i nezakonit. Zakonit je takav ako odlučuju nadležni organi, tužilaštvo i sudstvo, ali postojalo je i bez tih odluka formiranje dosijea koja su stvarana na nelegalan način i koja su zloupotrebljavana jer su nekim ljudima davali prohodnost a nekima uništavali čitave karijere“, podvukao je Ćalasan.
Milovan Marković je kazao da bi ovaj Zakon donio određene probleme u društvo jer imamo situaciju da kao savremeno društvo radimo nešto što je naš identitet.
„Trudimo se da rekonstruišemo događaje iz istorije a ne možemo da rekonstruišemo događaje koji su se dešavali u poslednjih 50 godina. Htio ne htio imao sam priliku da slušam sve te priče i to kao potomak ljudi sa Golog Otoka. U toku ovih promjena koje su nastupile od 30. avgusta pa na ovamo, kao neko ko zagovara otvaranje dosijea tajnih službi, jako često mogu čuti da postoje ljudi koji tvrde da „ova strana“ koja je na drugoj ideologiji to zagovara ali otvaranje dosijea ne traže samo ljudi koji su bili u tom rasponu od 1941. Ovdje imamo kontinuitet, jedna partija je samo promijenila ime i dodala naciju. Bili su Jugosloveni, pa Srbi pa Crnogorci, pa sad građanisti. To traže i potomci ljudi koji su aktivno radili na stvaranju tekovina na koje se pozivaju“, kazao je Marković.
Ova inicijativa je jako dobra, ocjenjuje Marković i dodaje da nije pristalica mišljenja da bi to donijelo neke probleme jer mora izaći na vidjelo da bi se i oni suočili sa njom.
„Tu vlada onaj dio da bismo mi željeli da saznamo imena saradnika, da se narodski izrazim koji su špijali naše đedove. Dosijei tog tipa se brzo uništavaju i ostaju samo neki iskazi ali se ne znaju imena. Poenta je da razumijemo šta nam se dešavalo, šta se dešavalo našim djedovima. Poenta je da rekonstruišemo te događaje jer smo posljedice aktivno živjeli“, kazao je on.
Advokat Angelovski je mišljenja da Crna Gora to može uraditi slično kao u Njemačkoj a Zakon o otvaranju dosijea u toj zemlji je donešen 1990. godine odmah nakon pada Berlinskog zida i nakon ujedinjenja Njemačke.
„Omogućavalo je svakom licu koje je smatralo da je bilo pod pratnjom tih službi da ima pravo na uvid u taj dosije. Bilo ko ko je posumnjao da je praćen, mogao je. Tada je zahtjeve za tako nešto zahtjeve podnijelo 5.1 milion lica a uvid je ostvarilo 1.5 miliona lica. Ovdje postoje svi uslovi da Crna Gora uradi domaći zadatak koji je očekuje. To je urađeno u Sloveniji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj. U Albaniji 2017. su otvorena ta dosijea a ljudi su imali uvid u rad tajne službe. Hrvatska služba je predala sav materijal državnom arhivu a mi i dalje nemamo podatak je li tajna služba Crne Gore predala taj materijal. Po zakonu o arhivskoj djelatnosti sav materijal koji je stariji od 50 godina mora biti predat državnom arhivu“, kazao je Angelovski.
Ćalasan je kazao da je dugo radio u SDB-u i zna da su se uništavali pojedini dosijei.
„Da li su to uništavani dosijei koji su nezakonito formirani, ja to ne znam – ali znam da i pored toga što je ta građa uništavana, ona je na neki način i ostala. Novi trendovi, nova tehnika, može lako da se preslika. Nesporno je da je uništavana, gdje je uništavana, ni ko je naređivao to. Tu su neki ljudi koji su mislim sada i pozicionirani i bili su iz samog vrha vlasti. Oni su po nekoj svojoj procjeni uništavali dosijea za koja su mislili da su kompromitujuća za aktuelnu vlast. Ova druga vjerovatno nisu. Kod tih dosijea ima dosta podataka koji bi ukazivali na nezakonitosti koje su se pojavljivale. Ovaj zakon bi bio djelotvoran da ljudi vide do kojih mjera, granica, je ovo društvo bilo spremno da ide da bi se sačuvala vlast. Dosijei su korišćeni samo da bi se sačuvala vlast“, podvlači Ćalasan.
