Te noći kada je njena stranka ostvarila ubjedljivu pobjedu na izborima za Evropski parlament, a predsjednik Francuske izazvao politički potres raspuštanjem parlamenta, Marin le Pen, dugogodišnja liderka Nacionalnog okupljanja (RN), bila je vrlo jasna.
„Večerašnja poruka – uključujući raspuštanje – upućena je i liderima u Briselu. Ova velika pobjeda patriotskih pokreta je u skladu sa pravcem istorije… Spremni smo da preuzmemo vlast ako narod tako želi“.
Izlazak iz Evropske unije i eurozone više nije dio izbornih programa RN. Posljednji put kada je bio, na predsjedničkim izborima 2017. godine, Emanuel Makron je ovoj ultradesničarskoj stranci nanio poraz jednako ponižavajući kao onaj koji je ona nanijela njemu ovog mjeseca.
Međutim, sedam godina kasnije, gotovo sigurna pobjeda RN-a Marin Le Pen na vanrednim parlamentarnim izborima mogla bi biti jednako štetna za EU, postavljajući egzistencijalna pitanja o ulozi Francuske i ozbiljno ograničavajući sposobnost bloka da postiže ciljeve, piše „Gardijan“.
U Evropi, „naš dolazak na vlast označiće povratak Francuske na evropsku scenu – da brani svoje interese“, obećao je novinarima ove sedmice Žordan Bardela, predsjednik stranke i vjerovatno premijer ako osvoje apsolutnu većinu.
RN je spreman, rekao je, da pregovara o „izuzećima“ od brojnih pravila EU za Francusku – osnivačke članice EU, njene druge po veličini ekonomije i polovinu vitalnog (iako trenutno zastalog) francusko-njemačkog motora koji je pokreće od njenog osnivanja.
Sve osim jedne ankete do sada su pokazale da ultradesničarska stranka vjerovatno neće osvojiti apsolutnu većinu od najmanje 289 poslanika na izborima 30. juna i 7. jula, a Bardela je rekao da bi bio spreman da formira vladu samo ako je osvoji.
Ali, kako se ističe u analizi britanskog lista, RN je na putu da osvoji između 32 odsto i 35 odsto glasova, nakon čega bi – iako je prevođenje glasova u mandate riskantan posao – gotovo sigurno postao daleko najveća snaga u nacionalnoj skupštini. Anketa koju je u petak objavio list „Les Echos“ pokazala da bi RN mogao osvojiti čak 37 odsto glasova.
Sa lijevom-zelenim Novim narodnim frontom (NFP) na 28 odsto do 30 odsto i Makronovom centrističkom koalicijom čija popularnost je opala na oko 20 odsto, najvjerovatniji ishod izbora je parlament još dublje podijeljen i polarizovan nego dosadašnji.
Razumljivo je da je Makronova odluka da raspiše vanredne izbore izazvala nezadovoljstvo i uzbunu u drugim prijestonicama EU, koje taj potez vide ili kao grešku, ili kao bacanje kocke, ili oboje, navodi „Gardijan“.
„To je velika kocka,“ rekao je jedan diplomata EU, upozoravajući da bi parlament bez većine mogao usporiti donošenje odluka u bloku koji se već bori da postigne dogovor o politikama od zaštite prirode do buduće potrošnje EU.
Cilj Nacionalnog okupljanja je da donese zakon o „nacionalnoj prednosti“ za francuske kompanije i poljoprivredu, kršeći pravila evropskog jedinstvenog tržišta, da preispita sporazume EU o slobodnoj trgovini koji ne „poštuju“ Francusku i spriječi dalje proširenje EU
Velika pobjeda RN-a takođe se vidi kao potencijalno povećanje šansi drugih krajnje desničarskih, euroskeptičnih stranaka na regionalnim izborima u istočnoj Njemačkoj i nacionalnim izborima u Austriji kasnije ove godine.
Sa takozvanim „visećim“ parlamentom, Francuska „se suočava sa izgledom za dugotrajan period bez potpuno funkcionalne vlade – sa nepredvidivim posljedicama po njenu sposobnost da se konstruktivno angažuje u EU“, smatra Mudžtaba Rahman iz konsultantske firme Eurasia Group.
Opsežna ovlašćenja francuskih predsjednika u velikoj mjeri zavise od njihove parlamentarne podrške.
„Rezultat bi bio potpuni nedostatak bilo kakvog evropskog donošenja odluka“, rekao je Fransoa Hajzburg iz Međunarodnog instituta za strateške studije.
„Gardijan“ piše da bi se samiti evropskih lidera takođe suočili sa kritično oslabljenim francuskim predsjednikom koji je, uprkos svim njegovim nespornim greškama, bio jedan od rijetkih među njima koji je dosljedno zagovarao snažniju, ujedinjeniju i „suvereniju“ EU.
Od kada je došao na vlast sa proevropskom kampanjom, Makron je bio glavni izvor ideja za EU, poput njegovog predloga za Evropsku političku zajednicu ili zajedničko zaduživanje kako bi se evropske ekonomije izvukle iz krize izazvane pandemijom.
Čak i bez apsolutne većine, krajnja desnica u francuskom parlamentu će nastojati da promoviše svoju evropsku viziju: „Evropu nacija“, koja podrazumijeva da se više ovlašćenja vrati prijestonicama. RN je poručio da želi da zadrži dio francuskog finansijskog doprinosa EU.
Cilj mu je da donese zakon o „nacionalnoj prednosti“ za francuske kompanije i poljoprivredu, kršeći pravila evropskog jedinstvenog tržišta, da preispita sporazume EU o slobodnoj trgovini koji ne „poštuju“ Francusku i spriječi dalje proširenje EU.
Nakon višegodišnjeg procesa „detoksifikacije“ koji je prevodila Le Pen, RN se sada predstavlja kao šampion ugnjetenih običnih Francuza – iako je odustao od nekih skupljih predloga kako bi ublažio zabrinutost oko njihovog uticaja na ekonomiju.
„Mi smo razumni ljudi“, rekla je Le Pen. „Ljudi bi trebalo da prestanu da misle da će doći kraj svijeta. Ali ta stranka je i dalje žestoki protivnik imigranta, predlažući da se smanji ili ukine pristup socijalnoj pomoći za nedržavljane i pooštre pravila o državljanstvu.
Nakon višegodišnjeg procesa „detoksifikacije“ koji je prevodila Le Pen, RN se sada predstavlja kao šampion ugnjetenih običnih Francuza
„Gardijan“ piše da bi antievropska agenda te stranke mogla ugroziti nade za više zajedničkog EU zaduživanja za finansiranje odbrane ili zelene tranzicije.
„EU može, iako teško, podnijeti donekle euroskeptičnu Italiju“, rekao je Marko Buti, bivši generalni direktor za ekonomska i finansijska pitanja u Evropskoj komisiji.
„Mislim da ne može podnijeti euroskeptičnu Francusku“, rekao je Buti. RN bi mogao usvojiti „neku vrstu taktičkog, razboritog stava“ na kratak rok, „ali ne na srednji rok: njihove vrijednosti su previše antagonističke u odnosu na one na kojima se zasniva evropski projekat“.
Buti, sada profesor na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci, rekao je da bi protivljenje RN-a donošenju odluka u EU učinilo „veoma teškim“ završetak bankarske ili unije tržišta kapitala, „a kamoli prelazak na zajedničku odbrambenu politiku“.
Političke posljedice skretanja Francuske sa evropskog projekta „biće objektivno mnogo važnije nego… kod drugih država“, rekao je.
Ta stranka je već odustala od nekih politika koje bi je mogle odmah dovesti u sukob sa Briselom, uključujući plan da ospori evropsko tržište električne energije, a Bardela je ove sedmice pokušao da umiri evropske partnere Francuske.
Bilo koja vlada na čijem bi čelu bio on slijedila bi „realistične, kredibilne“ ekonomske politike i ne bi oslabila glas te države u inostranstvu, rekao je ovaj 28-godišnjak. Ali je takođe obećao da će „braniti kupovnu moć“ smanjenjem poreza na gorivo, gas i struju.
Odražavajući zabrinutost zbog mogućeg ekonomskog uticaja nove vlade, jedno istraživanje je pokazalo da bi 36 odsto malih i srednjih francuskih kompanija odložilo investicije i zapošljavanje ako bi RN osvojio većinu, a 58 odsto ako bi pobijedio.
Više od 80 odsto anketiranih šefova kompanija reklo je da se protive predlozima obje stranke za smanjenje starosne granice za odlazak u penziju, dok je 78 odsto upozorilo da bi povećanje javne potrošnje, kao što i RN i NFP planiraju, rizikovalo da pošalje državu u bankrot.
Uz obećane poreske olakšice za kompanije ako povećaju plate nisko i srednje plaćenim radnicima i obećanje da će vratiti starosnu granicu za penziju na 60 godina, planovi RN-a za potrošnju doveli bi je u sukob sa Evropskom komisijom, ističe „Gardijan“.
List podsjeća da je izvršno tijelo bloka prošle sedmice uputilo opomenu Parizu zbog „prekomjerne“ državne potrošnje, i dodaje da je obećanja RN-a gotovo nemoguće uskladiti sa planom EU koji treba da bude predstavljen na jesen o tome kako Francuska može smanjiti deficit koji je znatno viši od zakonskog limita EU.
Iako će Makron kao predsjednik ostati zadužen za spoljnu politiku, u praksi, vladini ministri igraju ključnu ulogu u izradi zakona EU, bilo da se radi o zelenim politikama ili migraciji.
Nacionalna skupština Francuske takođe kontroliše budžet zemlje, što znači da bi RN vlada mogla ugroziti buduću pomoć Francuske Ukrajini. Bardela je prošle sedmice obećao da neće „dovoditi u pitanje“ vojnu potrošnju Francuske, ali se protivi slanju trupa ili oružja dugog dometa Ukrajini.
Ako bude primoran na bolnu „kohabitaciju“ sa parlamentom suprotne orijentacije, Makron bi mogao imati mnogo manje prostora za manevrisanje na EU sceni, zaključuje „Gardijan“.
