Kongres Perua treba u utorak da razmotri održavanje prevrijemenih izbora, opterećen demonstrantima koji su blokirali autoputeve i sukobili se sa bezbjednosnim snagama usred smrtonosnih nemira širom zemlje otkako su poslanici zbacili predsjednika Pedra Kastilja.
Ovo je drugi put u danima da poslanici – koji su lako najomiljeniji od široko diskreditovane političke elite – preuzimaju predlog da se izbori za predsednika i Kongres koji su prvobitno planirani za 2026. godinu prenesu na sledeću godinu.
Ovu mjeru podržava privremeni predsednik Dina Boluarte, koji je preuzeo dužnost od Kastilja nakon što je bivši nastavnik u seoskoj školi pokušao da raspusti Kongres 7. decembra — potez koji su čak i njegove levičarske pristalice naširoko osudile kao samopuč i čin političkog samoubistva . Posle neuspelog poteza, brzo je uhapšen.
Predlog za prevrijemene izbore nije uspeo da prikupi dovoljno glasova prošle nedelje nakon što su levičarski poslanici bili uzdržani, uslovljavajući svoju podršku obećanjem ustavne skupštine koja će revidirati političku povelju Perua – nešto što konzervativci osuđuju kao dovođenje peruanskog ekonomskog modela slobodnog tržišta u opasnost.
„Ne budite slepi“, rekao je Boluarte u komentarima tokom vikenda, kritikujući zakonodavce što se ne preduzimaju odlučnije kako bi ublažili rastuće političke tenzije. „Pogledajte ljude i preduzmite mere u skladu sa onim što traže.
Kastiljo, politički novak koji je živeo u dvospratnoj kući od ćerpiča u visoravni Anda pre nego što se preselio u predsedničku palatu, ostvario je tesnu pobedu na izborima prošle godine koji su potresli politički establišment Perua i ogolili duboke podele između stanovnika živahne glavni grad, Lima, i dugo zanemarena sela.
Kastiljevi pokušaji da zatvorim Kongres da prekine ćorsokak sa neprijateljski raspoloženim zakonodavcima samo su produbili te tenzije. U roku od nekoliko sati nakon pokušaja preuzimanja vlasti, Kongres ga je zbacio i zatvoren pred krivičnom istragom, optužen da je pokušao da uzurpira vlast kršeći ustav.
Boluarte, koji ima podršku administracije američkog predsednika Džoa Bajdena i koji tečno govori maternji jezik kečua mnogih demonstranata, borio se da uspostavi red u nemirnoj naciji.
U nekoliko delova zemlje, demonstranti koji su glasali za nju i Kastilovu kartu prošle godine prkosili su 30-dnevnom vanrednom stanju i izašli na ulice zahtevajući njenu hitnu ostavku.
Broj mrtvih u nemirima porastao je na 26 u ponedeljak nakon što su snage bezbednosti ispalile suzavac raspršile hiljade neformalnih rudara koji su presekli Panamerički autoput na dve vitalne tačke više od nedelju dana, primoravajući kamiondžije da bacaju pokvarenu hranu i ribu u pravcu tržište. Stotine su povređene.
Ukoliko bi poslanici odlučili da poguraju izbore, oni bi u suštini ostali bez posla. Prema ustavu Perua, 130 članova Kongresa imaju pravo da služe samo jedan mandat.
Boluarte se takođe suočava sa pritiskom svojih kolega levičara širom Latinske Amerike na čelu sa meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom.
Ignorišući pozive Boluartea i drugih da se povuku iz unutrašnjih poslova Perua, Lopez Obrador je kritikovao konzervativne medije i poslovni establišment Perua zbog klasističkog, ponekad fanatnog načina na koji je Kastilja prikazivao tokom njegovog 17-mesečnog predsedništva.
On je u ponedeljak rekao da ako poslanici odbiju prevremene izbore i drže se vlasti, a predsednik ostane, onda će „sve morati da se postigne silom i represijom, što će dovesti do velike patnje i nestabilnosti naroda“.
Meksički predsednik je ponovio svoju spremnost da da azil Kastilju, kojeg su demonstranti i bezbednosne snage presreli dok je pokušavao da pobegne u meksičku ambasadu u Limi nakon što je njegova pokušaja da zatvori Kongres dospela.
