Uoči evropskih izbora obilježenih navodnim ruskim uticajem i drugim skandalima, neke članice Evropske unije predvođene Njemačkom usprotivile su se predloženom zakonu koji treba da donese veću transparentnost finansiranja iz inostranstva.
Predlog će vjerovatno biti vraćen na doradu u novu Evropsku komisiju (EK), koja će biti formirana kasnije ove godine.
EK u decembru je predstavila nacrt zakona čiji je cilj da se poveća transparentnost stranog finansiranja nevladinih organizacija, grupa za lobiranje, konsultanata i drugih koji obavljaju „aktivnosti zastupanja interesa“ u ime zemalja koje nisu članice EU.
Predlog je stigao poslije afere „Katargejt“ u Evropskom parlamentu 2022. Tada su poslanici optuženi za primanje mita od Katara i Maroka preko grupe za ljudska prava koju je osnovao bivši evroposlanik a koji je postao lobista.
Ambasadori EU, uključujući Njemačke, Poljske i Mađarske, na nedavnom sastanku tražili su izmjene i nekoliko članica nije željelo da se nastavi sa predlogom u ovoj fazi, rekli su upućeni za „Fajnenšel tajms“.
Jedan visoki diplomata EU rekao je da predlog predstavlja dilemu za blok.
„Šema koja bi mogla dobro da funkcioniše u liberalnoj demokratiji – sa vladom koja ohrabruje i cijeni doprinos civilnog društva, lako bi mogla da bude zloupotrijebljena od strane neliberalnih demokrata/autokrata“, rekao je taj diplomata za FT. Dodao je da EU mora da nađe način da onemogući takav scenario.
„To izlaže EU optužbama za licemjerje. Kritikujemo vlade poput gruzijske zbog usvajanja zakona o stranom uticaju, a razgovaramo o nečemu što ćemo i sami smatrati sličnim“, rekao je drugi diplomata.
Predlogom Komisije organizacijama bi bilo naloženo da prijave za koju zemlju rade i šta rade, kao i koliko novca dobijaju godišnje.
Organizacije bi takođe morale da vode evidenciju aktivnosti. Oni koji se ne pridržavaju pravila, mogli bi da budu kažnjeni.
Transparensi internešnal i druge nevladine organizacije kritikovale su predlog i kažu da pokriva samo finansiranje iz stranih vlada, a ne svako državno finansiranje, uključujući i iz evropskih prijestonica. Oni kažu da bi to moglo da vodi stigmatizaciji.
Komisija brani zakon kao neophodan i kaže da trenutno ne postoji centralni registar finansiranja od strane vlada iz inostranstva. To otežava procjenu koja bi organizacija mogla da bude paravan za operacije uticaja iz inostranstva.
Portparol Evropske komisije rekao je da se predloženi zakon „veoma razlikuje od nacionalnih zakona koji se često nazivaju ‘zakonima o stranim agentima’ preovlađujućim u drugim zemljama“.
„Predlog EU nema za cilj restrikcije ili zabrane, ali postavlja zahtjeve u vezi transparentosti kako bi informacije o takvim aktivnostima zastupanja interesa postale javne“, rekao je portparol Komisije, prenio je FT.
