Evropska unija dodala je Bosnu na listu zvaničnih kandidata za pridruživanje bogatom bloku od 27 zemalja, saopštile su diplomate u četvrtak.
Zemlja Zapadnog Balkana pridružila se čekaonici uprkos stalnim kritikama načina na koji se vodi.
Trojica diplomata izjavila su za Asošijeted pres da je Bosni dat status kandidata. Govorili su anonimno jer tek treba da budu objavljeni zaključci samita lidera EU u Briselu na kojem se razgovaralo o toj temi.
Odobrenje je bilo samo formalnost nakon što su se ministri evropskih poslova ranije ove sedmice jednoglasno složili da podrže preporuku izvršne vlasti bloka da se Bosni dodijeli status.
Rat u Ukrajini poslužio je kao akcelerator za proces proširenja bloka. Lideri EU su ovog meseca dali konkretnije znake šest zemalja zapadnog Balkana koje teže da se pridruže da imaju buduće mesto u bloku.
Na samitu u Albaniji, EU je „ponovo potvrdila svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi zapadnog Balkana za članstvo u Evropskoj uniji“ i pozvala na ubrzanje pristupnih pregovora sa zemljama koje se nadaju članstvu.
Širenje EU je zaustavljeno poslednjih godina. Ali otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, zvaničnici EU su naglasili da je jačanje angažovanja bloka sa zemljama Zapadnog Balkana bilo presudnije nego ikada za održavanje bezbednosti Evrope.
EU se takođe složila u junu da Moldavija i Ukrajina budu kandidati za članstvo i rekla da će Gruzija biti kvalifikovana za kandidaturu kada zemlja ispuni ciljeve koje je definisala Evropska komisija, izvršna ruka bloka.
Evropska komisija je preporučila da se Bosni dodijeli status kandidata za članstvo u oktobru, više od šest godina nakon što je zemlja formalno podnijela zahtjev za pridruživanje i skoro tri decenije otkako je izašla iz međuetničkog rata 1992-95 u kojem je poginulo više od 100.000 ljudi.
Kada država postane kandidat, još uvek mogu proći godine pre nego što se pristupi klubu. EU je poslednji put primila novu članicu, balkansku državu Hrvatsku, 2013. Put ka članstvu je dugotrajan proces, jer zemlje moraju ispuniti niz detaljnih ekonomskih i političkih uslova.
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji rekao je u oktobru da su Bosni potrebne reforme po pitanjima koja uključuju pravosuđe, borbu protiv korupcije i ustavne i izborne promene. Poslednjih godina postignut je mali napredak po ovim pitanjima.
Dok je Bosna izrazila želju da se pridruži EU počevši od 2003. godine, etnički lideri u zemlji do sada su se pokazali nespremni da ostave po strani svoje razlike i sprovedu neophodne reforme. Čvrsto proruski orijentisani lider bosanskih Srba, Milorad Dodik, sve više je pretio da će odvojiti deo BiH kojim upravljaju Srbi od ostatka zemlje.
