Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom u prošloj godini ostvarilo je prihod u ukupnom iznosu od 13.476.853 eura, što je 73,53 odsto više nego što su prihodi te državne kompanije iznosili godinu ranije.
Morsko dobro je prošlogodišnjim poslovnim planom, na koji je saglasnost dala Vlada, planiralo ukupne prihode u iznosu od 20,5 miliona eura.
Preduzeće koje su lani vodili donedavni predsjednik Odbora direktora Blažo Rađenović i izvršni direktor Mladen Mikijelj, poslovnu 2023. okončalo je sa ostatkom dobiti prije oporezivanja u iznosu od 2.655.805 eutra, što je 16,7 odsto slabiji rezultat nego godinu kada je dobit prije oporezivanja iznosila 3.099.739 eura.
Ovo su podaci iz prošlogodišnjeg poslovnog izvještaja državnog preduzeća koji je dostupan na sajtu Poreske uprave. Preduzeće je lani platilo 240.986 eura poreza na dobiti, dok je ista suma za 2022. godinu bila 472.987 eura.
Prema podacima iz izvještaja uvećana je imovina, ali i troškovi za zaposlene, reprezentaciju, advokatske i konsultantske usluge
Morsko dobro je lani, odlukom Vlade, pored svoje osnovne djelatnosti upravljanja obalom i iznajmljivanja njenih djelova zakupcima, preuzelo i novu djelatnost – pomorski prevoz robe i putnika na jedinoj trajektnoj liniji u državi Kamenari – Lepetane. Za tu je svrhu preduzeće je lani kupila osam trajekta što je u knjigovodstvenom smislu rezultiralo i značajnim uvećanjem imovine, odnosno stavke “postrojenja i oprema” koja je sa 275.935 eura u 2022. lani narasla na 9.279.443 eura. Međutim, ulaganja u preuzimanje trajektnog biznisa, imala su i značajne negativne efekte na poslovanje Morskog dobra pa su tako dugoročne obaveze te firme porasle skoro sedam puta na ukupan iznos od 4,04 miliona eura, a kratkoročne obaveze porasle skoro tri puta na iznos od 2,39 miliona eura. Sa 9.013.054 eura gotovine na računima i blagajni koliko je bilo na kraju 2022. godine, ta kompanija je kraj poslovne 2023. dočekala sa samo 3.402.331 euro gotovine na računima i u blagajni.
Za preuzimanje trajekte linije preduzeće je lani uzelo kredit od četiri miliona eura kod Zapad banke, a koji će vraćati do 31. maja 2026. godine, uz fiksnu kamatnu stopu od 3,6 odsto.
Pojedinačno najviše prihoda u kasu Morskog dobra lani je donijela prodaja trajektnih karata koju je ta firma korisnicima počela naplaćivati u maju. Ukupno je po tom osnovu prihodovano 5.209.374 eura, dok je od svih ostalih vidova izdavanja ukupne crnogorske obale i akvatorijuma, prihod bio 6.816.985 eura.
Od trajekata je planom bio predviđen prihod od 8,7 miliona eura, ali je ostvareno ukupno 5,2 miliona eura.
Troškovi poslovanja Morskog dobra lani su se uvećali skoro tri puta sa 2,76 miliona eura u 2022. na čak 7,37 miliona eura. Pri tome neki od troškova bilježe vrtoglav rast uzrokovan upravo poreuzimanjem brodarske djelatnosti – troškovi održavanja su sa 1,96 miliona eura u 2002. lani porasli na 3,2 miliona a troškovi neproizvodnih usluga (u koje se ubrajaju advokatske i konsalting ulsuge, revizija, objavljivanje javnih oglasa u vezi tendera…) su sa 409.613 u 2022. skočili na lanjskih čak preko 1,7 miliona eura, dok su trškovi zakupnina porasli skoro pet puta na ukupan iznos od 110.778 eura jer je preduzeće lani skoro dva mjeseca iznajmljivalo jedan od trajekata bivšeg operatera na ovoj liniji Pomorskog saobraćaja prije nego što je kasnije kupilo taj brod. Za gorivo je lani potrošeno 804.762 eura, što je uvećanje od 29 puta u odnosu na godinu ranije kada Morsko dobro nije imalo trajekte. Troškovi rezervisanja za sudske sporove, otpremnine zaposlenima, odnosno jubilarne nagrade radnicima lani su narasli skoro sedam puta, na ukupan iznos od 442.369 eura.
Menadžment je lani pet puta uvećao i troškove za reprezentaciju koji su bili 101.676 eura, a na reklamne troškove je otišlo 95.829 eura – oko dva i po puta više nego godinu ranije. Za razna sponzorstva i humanitarne aktivnosti izdvojeno je 269.165 eura 40 odsto više novca nego godinu ranije.
Lani su značajno porasla i izdvajanja Morskog dobra za zarade, naknade zarada i ostale lične rashode 172 zaposlena sa koliko ih je ta firma dočekala posljednji dan 2023.
Godinu ranije preduzeće je u prosjeku imalo 60 zaposlenih. Za plate i doprinose potrošeno je 2.607.746 eura, što je 68 odsto više nego 2022. Istovremeno, Morsko dobro je lani u sve vidove održavanja, sanacije i unapređenja čitave morske obale u Crnoj Gori, a što je primarni zadatak i obaveza te firme, uložilo tri miliona eura od čega veći dio nije uopšte ni realizovan, već je prebačen za realizaciju u 2024. godinu.
Od naknade za korišćenje morskog dobra planom je bio predviđen prihod od 7,7 miliona eura, a ostvareno je nešto preko 6,8 miliona.
Od naknade za korišćenje morskog dobra je najviše novca – ukupno 2,4 miliona eura ostvarilo sa područja opštine Ulcinj, u Budvi je prihodovano 2,36 miliona, Baru 1,09 miliona, Tivtu 914.520 eura, Herceg Novom 642.394 eura, a u Kotoru 493.686 eura.
Zanimljivo je da je Morsko dobro lani za kupovinu osam trajekata potrošilo 11,89 miliona eura, a preko jednog međunarodnog projekta dobilo je i novi veliki gliser koji je koštao 170.000 eura.
Međutim, sve to što je lani kupljeno i dobijeno, prema procjeni koju je krajem februara na osnovu ugovora o procjeni vrijednosti imovine te državne firme sklopljenim sa kompanijom “Breza” vrijedi tek 9,69 miliona eura.
Procjenitelji su odredili da osam trajekata i dva glisera vrijede 8,9 miliona, a rezervni djelovi kojima Morsko dobro raspolaže za tu flotu vrijede 697.631 euro.
