Ima ga svuda: na vladinim internet stranicama, radiju, televiziji, bilbordima, čak i foto-kioscima na željezničkim stanicama, ostavljajući vrlo malo prostora za druge političare.
Ove godine izbori su održani ili se održavaju u više od 60 zemalja.
Već se glasalo u Bangladešu, na Tajvanu i u Pakistanu, dok se Velika Britanija i SAD pripremaju za izlazak na birališta kasnije tokom godine.
Indijski nacionalni izbori u proleće isticaće se kao najveća demokratska vežba od svih, sa neverovatnih milijardu ljudi sa pravom glasa.
Posle skoro deset godina na vlasti, premijer Narendra Modi dominira indijskom političkom scenom.
Ima ga svuda: na vladinim internet stranicama, radiju, televiziji, bilbordima, čak i foto-kioscima na železničkim stanicama, ostavljajući vrlo malo prostora za druge političare.
Ovaj 73-godišnjak zvezda je vladajuće Indijske narodne partije (Baratija Džanata Parti, BJP) i njeno je najjače izborno oružje.
On je jedan od najpraćenijih svetskih lidera na Jutjubu, Fejsbuku, Instagramu i Iksu, bivšem Tviteru.
Njegova dominantna pojava na društvenim mrežama u zemlji od 1,4 milijarde stanovnika čini ga metom zavisti njegovih rivala.
Iako Indija ima vladu parlamentarnog tipa, Modijev personalizovani stil kampanje podseća na glamur i pomamu američkih predsedničkih kampanja.
Uprkos polarizujućoj prirodi njegovog hinduističkog nacionalizma, ubedljivo je pobedio na izborima 2014. i 2019. godine.
Očekuje se da će pobediti i treći put.
Modijeve pristalice ga doživljavaju kao sjajnog komunikatora i šarmantnog oratora.
On na ubedljiv način uspeva da se poveže sa masama, koristeći govore kao moćno sredstvo komunikacije.
Čak i njegovi politički protivnici mu priznaju da je umešan.
Lider opozicione Kongresne stranke Saši Taror, navukao je na vrat bes vlastitih članova kad je priznao da „nema nikakve sumnje da na delu imamo majstora komunikacije“ i da je premijer „veoma efikasan u pisanju govora, smišljanju slogana, davanju zaraznih izjava i pronalaženju prilika za fotografisanje na do sada neviđen način“.
Međutim, značajan deo Modijevog umeća u držanju govora je njegova sposobnost da prepozna koje velike događaje da iskoristi za samopromociju, smatra Santoš Desai, ekspert za izgradnju brendova.
On kao primer navodi samit G20, održan u Delhiju u septembru 2023. godine.
„Zemlja članica je domaćin samita po rotaciji. Kad ste domaćin, to ni na koji način nije nikakvo dostignuće. Pre Indije, domaćin je bila Indonezija, a sledeći će biti Brazil“, kaže on.
Desai tvrdi da je Modijeva vlada predstavila G20 kao premijerov lični uspeh, uprkos činjenici da bi Indija bila domaćin nezavisno od toga ko je na njenom čelu.
„Modi je to pretvorio u mega-događaj.
„Na mnogo načina, on vrlo dobro razume suštinu svakog događaja i na koji način treba da se iskoristi“, objašnjava on.
Posmatrači ističu da Modijeve komunikacione veštine prevazilaze puke oratorske sposobnosti.
Njegova moć da prenese emociju, u šta spada i puštanje suze u javnosti, humanizuje ga u očima poklonika ne narušavajući njegov imidž hiper-muževnosti.
Njegovi odevni izbori, koji variraju od savremenih kombinacija sa raskošnim dodacima tradicionalne indijske nošnje, poput regionalne i narandžasto-žute odežde, služe kao vizuelni znaci koji nailaze na dobar odjek kod raznorodnih segmenata društva.
Ništa od toga nije slučajno, kaže novinar Daršan Desai u Gudžaratu, koji pomno prati Modijevu dugu političku karijeru.
On ističe Modijevo strateško predviđanje i besprekorno planiranje.
„Narendra Modi misli na veoma duge staze.
„Znam da je sigurno ispisao scenario za put do premijerskog mesta pre mnogo vremena“, kaže on.
Ove veštine planiranja i komunikacije pomogle su Modiju da preživi kontroverze koje bi neke druge verovatno zaustavile u mestu.
Jedna od najznačajnijih bila je nasilje u Gudžaratu 2002. godine dok je bio glavni ministar ove države.
Posle spaljivanja voza koji je prevozio hinduističke hodočasnike u Godru, širom Gudžarata izbilo je antimuslimansko nasilje, sa ogromnim gubicima ljudskih života, naročito u muslimanskoj zajednici.
Kritičari su optužili Modijevu vladu za propust u suzbijanju nasilja.
I dok je Modi negirao bilo kakvu grešku i branio sopstveni način rešavanja situacije, incident je izazvao žestoke nacionalne i internacionalne kritike, ukaljavši mu reputaciju.
Kasnije ga je najviši indijski sud oslobodio kompletne odgovornosti.
Modijevi kritičari tvrde da njegova politika i retorika, često polarizujuća, odražavaju pro-hinduističku agendu, usmerenu ka indijskoj hinduističkoj većini i konsolidovanju podrške hinduističkih nacionalističkih grupa.
Mnogi njegovi sledbenici ga nazivaju „Hindu hridaj samrat“ iliti „car hinduističkih srca“ da bi iskazali duboku ljubav i poštovanje prema, kako je doživljavaju, njegovoj velikoj posvećenosti hinduističkim vrednostima.
Pisac Parakala Pabakar, oženjen Modijevom ministarkom finansija, kaže da je Modi udaljio Indijsku narodnu partiju od sekularizma.
„Zbunjujuće je to da je hinduistička većinska ideologija prihvatljivija danas nego što je bila ikad, čak i u godinama neposredno posle razdvajanja.
„Aktuelna vlast ne crpi i obnavlja politički legitimitet i moć iz učinka, već na osnovu uspostavljanja hinduističkog identiteta tokom procesa otuđivanja drugih nehinduističkih identiteta“, piše Pabakar u knjizi Izvitopereno drvo nove Indije .
Ali Modi često podseća ljude da je on vođa svih 1,4 milijarde Indijaca.
U kontroverznom potezu iz 2016. godine, tokom prvog premijerskog mandata, iznenada je najavio da više neće važiti banknote visoke nominacije.
Cilj je bio borba protiv korupcije, crnog tržišta i falsifikovanih valuta.
Potez je doveo do široko rasprostranjenog haosa sa dugim redovima pred bankama i nestašicama gotovine koji su pogodili kompanije i neformalnu ekonomiju.
Kritičari su tvrdili da nije uspeo da ostvari ciljeve, a da je izazvao značajne neprilike običnim ljudima, posebno u ruralnim i oblastima koji najviše zavise od gotovine.
Posle nereda u Gudžaratu, Modiju je bila uskraćena viza za Ameriku, ali je dve decenije kasnije, u junu 2023. godine, ugošćen u Beloj kući u državničkoj poseti.
Modi je uživao u pažnji tokom zagrljaja i rukovanja u Ovalnoj sobi, kao i u odjecima glasnog skandiranja tokom njegovog govora na zajedničkoj sednici Kongresa.
Njegove pristalice su to videle kao znak da je konačno postao istaknuti svetski lider, sposoban da utiče na svetska dešavanja.
Indijski mediji su pomahnitalo pratili svaki sekund trenutka pompe i spektakla.
Prijem u Americi mora da mu je delovao kao lični trijumf i on ga je iskoristio da pošalje poruku da je, suprotno nekadašnjem statusu izopštenog lidera, sada postao naširoko cenjen na Zapadu.
Ali profesor Kristof Džafrelot, stručnjak za Južnoazijske studije sa Indijskog institutu na Kraljevskom koledžu u Londonu i autor knjige Modijeva Indija Hinduistički nacionalizam i uspon etničke demokratije , kaže da to nije tako jednostavno.
„Nije postojala jednoglasna podrška Narendri Modiju kad je u julu doputovao u Francusku.
„U to vreme je Evropski parlament usvojio rezoluciju o nasilju u Manipuru, indijskoj državi u kojoj su izbili etnički sukobi sa smrtnim ishodom). Bila je to vrlo oštro formulisana rezolucija, koja je osudila stav Indije i indijske vlade u Manipuru i drugde.
„Podrška njemu nije lična. Zapad očajnički traži zemlju koja bi predstavljala protivtežu Kini“, dodaje on.
Ali kod kuće u Indiji, podrška zaista deluje lično.
Mnogi veruju da je Modi postao toliki mega-brend da je veći od vlastite partije.
„Kad biste uklonili Modija sa scene, Indijska narodna partija bi bila niko i ništa
„Politika Indijske narodne partije je njegova politika. On je Indijskoj narodnoj partiji potreban više nego što je ona potrebna njemu“, kaže novinar Daršan Desai.
Stručnjak za brendove Santoš Desai veruje da se Modi predstavlja kao ličnost veća od života, koja se doživljava kao da je iznad svakoga.
„Čak i kada sedi na sednicama kabineta, on sedi odvojeno. Jasno stavlja do znanja da je lider, a da su ostali sledbenici.
„Prati ga aura: ‘Ja sam vođa, drugačiji sam od vas, znam više od vas'“, objašnjava on.
Način na koji Modi koristi društvene mreže da projektuje imidž i promoviše brend armiji pristalica detaljno je proučavao profesor Džojodžit Pal sa Univerziteta u Mičigenu u SAD.
Profesor Pal je analizirao 6.000 Modijevih tvitova između 2009. i 2015. godine.
„Modijevo građenje brenda ga predstavlja kao čoveka koji može sve. On može da govori o Man Ki Batu (mesečno radijsko obraćanje naciji), on može da radi jogu, on može da drži političke govore, on može da nastupa kao profesor za studente koji se spremaju za ispite.
„To je čovek čiji se um nalazi iza svega. I zato, ako se danas zemlja kreće napred i napreduje, niko drugo nije doprineo tome, to je isključivo Modijeva zasluga“, kaže profesor.
Jedna kritika sa kojom se Modi konstantno suočava još od dana glavnog ministra u Gudžaratu jeste njegovo ophođenje prema medijima i činjenica da retko drži konferencije za štampu na kojima odgovara na pitanja novinara.
„U Gudžaratu je bilo vrlo malo konferencija za štampu, možda jedna ili dve godišnje.
„On je imao običaj da koristi medije, iskorišćava ih, a ako je potrebno, čak i da ih zloupotrebljava.
„On i dan-danas briljantno upravlja medijima. Ne kažem to u negativnom smislu. Mediji su poslušni. Oni rade sve što on želi. Mediji postaju sve marginalizovaniji. Mi to tako vidimo“, objašnjava novinar Daršan Desai.
Kritičari tvrde da je, otkako je Modi na vlasti, sloboda medija u Indiji postala ozbiljno ugrožena: novinari se troluju, uznemiravaju i čak hapse zato što rade sopstveni posao.
Indija je poslednjih godina neprestano padala na Svetskom indeksu slobode štampe.
U izveštaju iz 2023. godine, Reporteri bez granica su rekli da je zemlja pala na 161. mesto od ukupno 180 zemalja.
Godine 2016. bila je na 133. mestu.
Nedavno je Modijeva vlada predložila da jedinica za proveravanje činjenica nadgleda društvene mreže i iskorenjuje lažne vesti, ali mnogi novinari strahuju da će to samo pojačati stepen cenzure.
Optužbe za uznemiravanje medija nisu ništa novo.
Kritike mogu da se čuju i iz država koje vode druge stranke sem Indijske narodne partije, a u prošlosti su postojale iste pritužbe, naročito pod bivšom premijerkom Indirom Gandi.
Modijevi protivnici su uglavnom razjedinjeni i raznoliki.
Ali u julu prošle godine, 26 opozicionih stranaka, među njima Kongresna stranka i mnoštvo regionalnih grupa, formiralo je savez da bi „pružilo kolektivni otpor“.
Nazvali su se INDIA, što je akronim za Indijska nacionalna razvojna inkluzivna alijansa, sa ciljem suprotstavljanja Indijskoj narodnoj partiji i njenom oslanjanju na „hiper-nacionalizam“.
Ali već se naziru jasni znaci da je grupa razbijena na frakcije.
Politički strateg Prašant Kišor veruje da Modi nije nepobediv, ali da razjedinjenost i odsustvo strategije među opozicionim strankama čine da on deluje tako.
Prema Kišoru, za Modijevu maltene nepobedivost zaslužna su četiri faktora: „ideologija zasnovana na hindutvi i veliki broj glasova hindusa koji ga podržavaju u ime hinduizma, neo-nacionalizam i hiper-nacionalizam, kako god želite da ga nazovete“.
„Odredbe za pomoć direktnim korisnicima (siromašnima koji zavise od socijalne pomoći države), bilo da su u pitanju toaleti, pomoć zemljoradnicima ili program stanovanja.
„Njegova izborna i finansijska moć“, kaže on i dodaje da „ako želite da pobedite Modija i Indijsku narodnu stranku, morate da neutrališete dve ili tri ove prednosti.“
U zemlji u kojoj su porodične veze često definisale uspeh u politici i drugim oblastima, činjenica da je Modi postigao sve sam dobro prolazi kod glasača.
Oni se poistovećuju s njim zato što potiče iz skromne porodice i autsajder je kad su u pitanju elitni politički krugovi Delhija.
Modi je često pričao o tome kako je u detinjstvu pomagao ocu da prodaje čaj na železničkoj stanici Vadnagar.
Odrastao je sa četvoro braće i sestara, koji su danas poznati, a njegov brak sa Džašodaben Modi, koja živi odvojeno u Gudžaratu, ugovoren je kad je imao oko 18 godina.
Javno je potvrdio bračni status mnogo kasnije u životu, jer se od njega tražilo da priloži tu informaciju kad je ulazio u politiku.
Oni nemaju dece.
U suštini, Narendra Modi znači različite stvari različitim ljudima.
Za neke je najmoćniji čovek u Indiji, a mnogi njegovi sledbenici veruju da je Indija dospela na svetsku scenu upravo zahvaljujući njegovom liderstvu.
Njegovi kritičari ga doživljavaju kao autoritarnog i tvrde da je za vreme njegove vladavine došlo do nazadovanja indijske demokratije, gušenjem buntovnih glasova i u ogromnoj meri ograničavanjem slobodue štampe.
Za protivnike, njegov naglasak na ideologiji hindutve i hiper-nacionalizam u suprotnosti su sa indijskim pluralizmom i sekularnim demokratskim vrednostima.
A oni neutralni u njemu vide čoveka koji se predstavlja kao tehnokrata i praktikuje stil vladavine koji ugađa kompanijama i razvoju.
