Jedan od retkih svetskih prerađivača retkih zemalja izvan Kine kupio je prava na istraživanje na Grenlandu, otvarajući put za diverzifikaciju zaliha minerala koji su kritični za napredne i zelene tehnologije.
Rijetke zemlje su grupa minerala koji se koriste u proizvodnji električnih vozila, vetroturbina, elektronike, robota i drugih mašina. Kina trenutno dominira globalnom proizvodnjom, prerađujući oko 85% retkih zemalja u svijetu, ali naglo rastuća potražnja tera kompanije da traže druge izvore.
Kompanija Neo Performance Materials iz Toronta, prerađivač retkih zemalja, saopštila je u ponedeljak da planira da razvije nalazište Sarfartok na jugozapadu Grenlanda i da će rudu poslati u svoje postrojenje u Estoniji u istočnoj Evropi. To je jedna od samo dvije fabrike izvan Kine koja prerađuje retke zemlje u visokom stepenu.
Neo ima za cilj da rudnik proradi za dve do tri godine. To će biti prvi veliki rudarski projekat kompanije. Izvršni direktor Konstantin Karajanopulos rekao je da se otvaranjem rudnika nada da će zaštititi kompaniju od promenljivih cena retkih zemalja, koje su skočile poslednjih godina zbog poremećaja u snabdevanju i velike potražnje.
„Prepušteni smo na milost i nemilost tržišta“, rekao je.
Karajanopulos je to nazvao „biznis, a ne geopolitika“. Ali poslednjih godina retke zemlje su privukle pažnju kreatora politike u Vašingtonu, Pekingu i drugim prijestonicama s obzirom na njihov značaj za globalni lanac snabdevanja visoke tehnologije. SAD, Evropa i Japan svoju zavisnost od kineskih retkih zemalja nazivaju „rizikom za nacionalnu bezbednost“ i pokušavaju da diverzifikuju svoje snabdijevanje.
Ali takvi napori su bili mučni jer su rudnici u drugim zemljama naišli na opoziciju ili nisu uspeli da se pokrenu nakon što su fluktuacije cena uplašile investitore.
U međuvremenu, zalihe rijetkih zemalja su smanjene, a neki rudnici izazivaju etičku i ekološku zabrinutost. Iskopavanje retkih zemalja je prljav posao kada se radi jeftino, a Kina, najveći rudar na svijetu, zatvorila je mnoge rudnike poslednjih godina kako bi sprečila štetu po životnu sredinu.
Deo tog rudarenja je prebačen u Mjanmar, gde nedostatak nadzora prikriva prljavu tajnu. Istraga Asošiejted presa ovog meseca otkrila je da su rudnici u Mjanmaru povezani sa uništavanjem životne sredine, krađom zemlje od seljana i prelivanjem novca u brutalne milicije, uključujući najmanje jednu povezanu sa tajnom vojnom vladom Mjanmara. AP je pratio retke zemlje od Mjanmara do lanaca snabdevanja 78 kompanija, uključujući velike proizvođače automobila i elektronske gigante.
Američki Stejt department je u saopštenju naveo da je „duboko zabrinut“ zbog ilegalnog rudarenja u Mjanmaru i pozvao druge zemlje da obezbede da njihove ekonomske aktivnosti sa Mjanmarom „ne omogućavaju ili dodatno pogoršavaju nasilje režima protiv sopstvenog naroda“.
Karajanopulos je rekao da na Grenlandu kompanija planira da iskopa stenu, da je drobi i obavi osnovnu obradu koja ne uključuje upotrebu štetnih hemikalija. Ruda će zatim biti otpremljena u Estoniju, gde će se dalje prerađivati u formu koja se može koristiti za pravljenje magneta.
Planovi za još jedan rudnik retkih zemalja na Grenlandu propali su nakon što su birači doveli na vlast levičarsku vladu koja je blokirala razvoj. Lokacija je imala visoke koncentracije uranijuma, što je izazvalo zabrinutost oko toga kako će se odlagati radioaktivni otpad.
Karajanopulos je rekao da lokacija koju njegova kompanija planira da razvije ima mnogo niže nivoe uranijuma, što znači da se može kopati prema trenutnim propisima Grenlanda i Evropske unije. On je rekao da su zvaničnici EU ohrabrili projekat jer bi mogao da pomogne kontinentu da postane samodovoljniji u retkim zemljama.
Neki kupci su, u međuvremenu, svesni rizika od mina u neregulisanim, konfliktnim područjima, kao što je Mjanmar, i sve su spremniji da plate više za retke zemlje iz regulisanih i transparentnih jurisdikcija, rekao je Karajanopulos.
„Problem pogoršavate radeći to na neodgovoran način i sa režimima koji ubijaju svoj narod“, rekao je on. „To nije održivo.“
