Američki predsjednik Džo Bajden sazvao je hitan sastanak lidera NATO-a i savjeznika nakon što je smrtonosna eksplozija potresla poljski pogranični grad u blizini Ukrajine, obećavajući da će pomoći u istrazi incidenta.
Bajden se u srijedu rano ujutru sastao sa zvaničnicima iz šest drugih država NATO-a, kao i Japana, kako bi razgovarali o eksploziji u kojoj su poginule dvije osobe u poljskom gradu Przevodov dan ranije, saopštila je Bela kuća. Uoči sastanka – održanog na Baliju u Indoneziji usred ovogodišnjeg samita G20 – predsednik je upitan da li može da podeli šta zna o eksploziji, ali je jednostavno rekao „ne“.
Na sednici sa američkim kolegama učestvovali su visoki zvaničnici Njemačke, Kanade, Holandije, Španije, Italije, Francuske, Britanije i Japana, navodi Rojters. Nejasno je zašto poljski zvaničnici nisu učestvovali, ili da li će NATO održati odvojeni sastanak sa svih svojih 30 članica, kao što je generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg ranije rekao da će se alijansa konsultovati o incidentu.
Bajden je izrazio „duboko saučešće zbog gubitka života“ poljskom predsedniku Andžeju Dudi tokom telefonskog razgovora u utorak, nudeći „punu podršku SAD i pomoć u istrazi Poljske“, dok je ponovio „gvozdenu posvećenost Sjedinjenih Država NATO-u“.
Dok je neimenovani američki obaveštajni zvaničnik ranije rekao Asošiejted presu da je eksploziju izazvao „ruski“ projektil, Pentagon je kasnije pojasnio da nema informacija koje bi potvrdile takvu tvrdnju. Moskva je, takođe, odbacila navode da je ona stajala iza eksplozije, a rusko Ministarstvo odbrane je izjavilo da incident nema „nikakve veze sa ruskim oružjem“ nakon što su poljski mediji preneli fotografije krhotina za koje se smatra da su fragmenti projektila.
Ukrajina je, međutim, požurila da optuži Rusiju za „raketni udar“ na državu NATO-a, a predsednik Vladimir Zelenski je sugerisao da je to bio napad na „kolektivnu bezbednost“ bloka i „veoma ozbiljna eskalacija“. Poljska je takođe pozvala moskovskog ambasadora da razgovara o tome.
Ubrzo nakon eksplozije, Varšava je rekla da će svoju vojsku staviti u stanje pripravnosti i razmotriti da li da se pozove na odredbu člana 4 NATO-a – koja zahteva konsultacije između alijanse ako država članica veruje da je pod vojnom pretnjom ili želi da razgovara o bilo kom drugom „pitanju zabrinutost.” Razlikuje se od člana 5, kolektivne mere bezbednosti koja bi primorala sve države NATO da stanu u odbranu druge članice.
