Premijer je, odgovarajući na pitanje o tome da li će se u budžetu naći nešto iz programa Evropa sad 2 (ES2) i od kojeg novca će se finansirati penzije, rekao da ES2 će biti fiskalno neutralna.
„Za svaki dodatni rashod imaćemo dodatne prihode. Sto se tiče penzija biće novca u budžetu. Sa ES2 cemo krenuti od 1. januara sljedeće godine“, poručio je Spajić.
Na pitanje „Evropska komisija je konstatovala da je potrebna modernizacija putne strukture i davanje u koncesiju aerodroma, šta mislite o tome?“ premijer je kazao da su Aerodromi usko grlo i svi svakodnevno osjećamo posljedice neulaganja u infrastrukturu.
„Daćemo sve od sebe da napravimo kvalitetno rješenje do kraja godine. Nećemo moći da popravimo stanje do kraja godine, ali u budućnosti…“, kazao je Spajić.
Spajića je kazao, odgovarajući na pitanje novinara o smjeni generalnog inspektora ANB- i da se danas smjenjuje i bira novi direktor.
Na pitanje o Zakonu o Fondu penzijskom i iinvalidskog osiguranja (PIO)rekao je da će rješenje biti vrlo brzo.
„Imamo veliku empatiju. Ne želim da ocjenjujem odluke Ustsvnog suda. Moramo promptno da reagujemo radi interesa građana kako bi mogli da ostvare ova prava. Izmjene zakona… Eventualno“, dodao je Spajić.
Spajić je kazao da su upozoravali na „jako problematičan Zakon o PIO.
„…i set penzionih zakona, upozoravali smo skupštinsku većinu i molio sam da delegiraju člana koji bi sa stručnjakom svjetske banke radio… nama dolazi vrući krompir u ruke, ali prihvatamo“, rekao je premijer.
Vrlo brzo će biti, kazao je on, rješenje privremenog karaktera.
Na pitanje šta je sa predlogom budžeta, hoće li biti do 15. novembra predat Skupštini Spajić je saopštio da su danas usvojili tehnički rebalans.
„Bio je potreban iz više razloga jer u budžetu nismo imali dovoljno sredstava za isplatu socijala. Uključen je u rebalans i jedan projekat Evropske unije. Suštinski nismo ništa mijenjalo što se tiče politika vlade za 2023. godine. Poslije preusmjeravanja i dalje nije bilo dovoljno sredstava“, naveo je on.
Kazao je da su u toku pripreme budžeta.
„Jako je kratak rok ali će biti izglasan do 31. decembra i nećemo ulaziti u privremeno finansiranje“, saopštio je Spajić.
Na pitanje da li će stići da izmijene Zakon o popisu, Spajić je odgovorio da Zakon o popisu je prvenstveno potreban radi softvera. Ta provjera bi se ograničavala na tri do četiri škakljiva pitanja gdje građani imaju posebno interesovanje.
„Što se tiče sofvera potrebno je zakonsko rješenje i mislim da ima dovoljno vremena. Konkursom bismo obuhvatili ljude koji nisu bili obuhvaćeni sa prva dva poziva za popisivače. Dopunićemo popisne komisije. Stvorili smo uslove za popis koji su bolji nego oni 2011. godine“, rekao je on.
Na pitanje o sinoćnjem nastavku dijaloga sa opozicijom i to hoće li se održati Spajić je odgovorio da popis rijetko gdje izaziva ovoliku pažnju javnosti.
„Imamo duboko podijeljeno javno mnjenje. Pokušavamo da pravimo mostove i želimo da dođemo do rješenja prihvatljivih za sve. Što se nas i Monstata tiče, mi smo apsolutno spremni da prihvatimo sve zahtjeve opozicije osim datuma jer nismo naišli na validne razloge zašto treba odložiti popis“, saopštio je Spajić.
Ako postoji politička volja da se ide u drugom pravcu, dodao je on, ne možemo ništa da uradimo po tom pitanju.
„Tražili smo od svih ministarstva da se izjasne koja trebaju dugoročne eksperte iz Brisela koji bi došli i pomogli u realizaciji. Druga stvar je plan rasta EK koji iznosi šest milijardi. Očekuje se da Crna Gora preuzme 420 miliona eura. Nažalost nemamo previše zrelih projekata, to je veliki problem“, rekao je Spajić na konferenciji.
Dodao je da sama realizacija kapitalnog budžeta govori o tome.
„Malo je projekata koje možemo da kandidujemo za sljedeću godinu. Sa predsjednicima opština sam pokušao da komuniciram o predstojećem popisu, uskoro ćemo da napravimo sličan sastanak sa temom kapitalnog budžeta. Ovo je proces koji jako brzo ide, projekti koji će biti sprovedeni tokom sljedeće godine i biće opipljivih rezultata“, kazao je premijer.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević navela je da ne možemo da kažemo da smo iznenađeni izvještajem s obzirom na blokadu vlasti i Skupštine koja nije bila u funkciji. U narednom periodu ćemo početi i osnova će nam biti izvještaj.
„Ne gledamo ga kao nešto negativno, biće nam osnova za akcioni plan i pripremu Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji (EU) za 2024. godinu. Biće nam potrebna saradnja sa Skupštinom, biće akcenat na rad Skupštine kada je u pitanju deblokada pravosuđa“, navela je Gorčević.
Kako je rekla, nakon praznika će inicirati konsultacije sa nevladinim organizacijama (NVO) „kako bismo na najbolji način sproveli evropsku agendu“.
Dodala je da je opšta spremnost na istom nivou, nismo se pomjerili.
„Prošla godina nam može biti opterećenje ali i podsjetnik da ove godine možemo da radimo brže i bolje. Ukupan broj planiranih obaveza za ovu godinu je iznosio 300, od čega je realizovano samo 77“, kazala je Gorčević.
Izvještaj Evropske komisije (EK) je najbitnija stvar zadnjih par mjeseci za našu državu. Objektivan i optimističan dokument i vrlo objektivan izvještaj koji govori gdje možemo da unaprijedimo stvari, kazao je premijer Milojko Spajić na konferenciji povodom predstavljanja Izvještaja EK o Crnoj Gori.
„Veliki fokus je na pravosuđu. To je posao ne samo izvršne vlasti nego i parlamenta pa ćemo pokušati da nađemo kompromis“, rekao je Spajić.
