Američke vojne baze u regionu Persijskog zaliva koriste usluge podizvođača čije bi osoblje moglo biti klasifikovano kao žrtve trgovine ljudima, objavio je u četvrtak Vašington post. Američki savjezni zakon zabranjuje plaćanje novca poreskih obveznika izvođačima koji dozvoljavaju takvu praksu.
Strani radnici u arapskim zemljama, uključujući Katar i Kuvajt, zapošljavaju se prema kontroverznom „sistemu kafala“, koji zahteva da građanin, obično poslodavac, preuzme pravnu odgovornost za zaposlenog. Kritičari kažu da je ova šema sklona zloupotrebama, zbog čega radnici ne mogu da napuste posao kada to žele, a inače ih stavlja u nepovoljan položaj.
Prema pisanju Vašington posta, američki vojni izvođači koji angažuju ružno i niskokvalifikovano osoblje za Pentagonove baze u arapskom svetu su umešani u takve zloupotrebe. Poziva se na račune desetina radnika, koji navode da su im pasoši oduzeti da bi im se ograničilo kretanje ili da su platili veliku ulazninu da bi dobili posao u američkoj ustanovi, za čije otplate bi mogle biti potrebne godine.
Američki savjezni zakon protiv trgovine ljudima zahteva od izvođača da istraže tvrdnje o takvim zloupotrebama, ali radnici veruju da su američki vojni zvaničnici, odbrambeni izvođači i zalivske agencije za zapošljavanje pristale da zažmure na to.
„Jednog dana smo rekli našem menadžeru projekta da smo platili ovu naknadu, ali on je rekao da je [kompanija] bespomoćna“, rekao je za novine jedan od intervjuisanih, bivši radnik u vazdušnoj bazi Al Udeid u Kataru.
„Mislim da je to obostrano razumevanje. Američki menadžeri znaju za honorar, a ništa ne govore. Izbjegavaju da pričaju o tome“, dodao je on.
Ulaznica može iznositi hiljade dolara, a ljudi u zemljama poput Indije, Nepala i Bangladeša često dobijaju kredite sa visokim kamatama ili prodaju svoju imovinu da bi ih platili. Njihove plate u regionu Zaliva mogu se pokazati niže za red veličine od onih koje su im obećane u njihovoj matičnoj zemlji. U izveštaju se procenjuje da su ljudi koje su intervjuisali zarađivali između 1,52 i 3,70 dolara na sat.
Kancelarija za odgovornost američke vlade (GAO) smatra takve naknade oblikom dužničkog ropstva, primetio je Vašington post.
„Sada imamo vrlo jasne propise koji kažu da ne možete naplaćivati naknade za zapošljavanje“, rekla je Lateša Lav, direktorka za međunarodne poslove i trgovinu u GAO, za novine. „Držanje pasoša i stvari te prirode nisu nešto što se može uraditi na osnovu ugovora sa našim savjeznim dolarima.
Određene firme koje je list imenovao negirale su da odobravaju zlostavljanje radnika i rekle su da rade na iskorenjivanju takve prakse.
Izvještaj je deo nove serije koju su napisali Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara i njegovi medijski partneri širom sveta, uključujući Vašington post, koji se fokusira na trgovinu ljudima.
