Francuski predsjednik Emanuel Makron trebalo bi da se sastane sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u sredu u Parizu, usred neslaganja između dva suseda i ključnih savjeznika Evropske unije oko strategije, odbrane i ekonomske politike EU.
Makron i Šolc imaće radni ručak u Jelisejskoj predsjedničkoj palati tokom kojeg će razgovarati o situaciji u Ukrajini.
Prvobitno je za taj dan bila zakazana zajednička sednica francusko-nemačke vlade, ali je odložena za januar. Vlade u Parizu i Berlinu rekle su da još moraju da urade da postignu konsenzus o nekim bilateralnim pitanjima.
Francusko-njemačke razlike nisu neuobičajene. Zemlje, dom najvećih ekonomija evrozone, navikle su da imaju različite stavove o odbrani, energetici i drugim temama.
„Moja želja je uvek bila da sačuvam evropsko jedinstvo, kao i prijateljstvo i savez između Francuske i Nemačke“, rekao je Makron prošle nedelje u Briselu pre sastanka EU. „Mislim da nije dobro ni za Nemačku ni za Evropu što se izoluje“, dodao je on.
Upitan u petak o očiglednim tenzijama, Šolc je rekao da je saradnja sa Francuskom „veoma intenzivna“ i naglasio da se često sastaje sa Makronom.
„Postoje pitanja o kojima imamo zajedničke tačke gledišta i vodimo stvari napred“, rekao je on. „Možete da vidite, na primer, da su Nemačka i Francuska te koje stalno gledaju kako možemo da postignemo napredak u podršci Ukrajini.
„Postoje i pitanja o kojima razgovaramo, o kojima se u nekim slučajevima raspravlja godinama i treba ih pogurati naprijed“, rekao je Šolc.
Sastanci francusko-nemačke vlade se obično održavaju najmanje jednom godišnje radi koordinacije politika. Poslednji je održan u maju 2021. putem video konferencije zbog pandemije COVID-19.
Jelisej je umanjio značaj kašnjenja, navodeći probleme sa rasporedom jer neki ministri nisu bili dostupni, i ključnim bilateralnim pitanjima o kojima je trebalo „malo više vremena“ da se razgovara kako bi se postigli „ambiciozni“ sporazumi.
Šolcov portparol Štefen Hebestrajt rekao je prošle nedelje da „postoji čitav niz različitih tema koje nas trenutno zaokupljaju. Ne znam da li ima zastoja, ali još uvek nije slučaj da smo postigli jedinstven stav.
Berlin i Pariz imaju decenijama dugu istoriju bilateralnih iritacija i evropskih sporova koji koegzistiraju sa prijateljstvom i saradnjom zemalja.
Francuska i Nemačka su opisane kao „motor“ EU. Oni su uvek nalazili kompromise čak i na teškom terenu od kada su sa još četiri zemlje osnovali preteču EU 1957. godine.
Oni će u januaru proslaviti 60. godišnjicu Jelisejskog sporazuma koji je dao ton odnosima dve zemlje posle vekova žestokog rivalstva i krvavog sukoba.
Prošle nedjelje, dok su lideri EU tražili dogovor kako bi se osiguralo da neumereni trošak gasa ne bi dodatno smanjio teškoće privrede EU, Njemačka i Francuska su bile u suprotstavljenim taborima — Berlin je izražavao sumnje i odbijao planove za ograničenje cena, dok je većina drugih hteo da gura dalje.
Šolc je rekao da je svaki spor oko metode, a ne cilja.
Prije toga, Francuska i druge zemlje EU izrazile su kritike zbog nedostatka koordinacije Nemačke oko njenog plana subvencija od 200 milijardi evra (199 milijardi dolara) za pomoć domaćinstvima i preduzećima da se izbore sa visokim cijenama energije.
Odbrana je takođe bila čest problem, s obzirom da je Pariz smatrao da Berlin godinama nije radio dovoljno na tom području – sve dok rat u Ukrajini nije naveo Njemačku da najavi veliko povećanje vojnih troškova.
Ranije ovog mjeseca, petnaest zemalja se složilo oko planova predvođenih Njemačkom za unapređeni evropski sistem protivvazdušne odbrane, takozvanu Evropsku inicijativu za nebeski štit.
Francuska se nije pridružila projektu. Francuski sistem Mamba je već deo integrisane vazdušne i protivraketne odbrane NATO-a.
