Iako mnogim reprezantacijama i dalje nedostaju medalje sa većih turnira, poput Svetskog prvenstva ili Olimpijskih igara, košarka se svuda srčano prati, energično igra i beskompromisno voli.
Jedna od njih je ekipa Libana.
„Sve reprezentacije iz Azije su specifične, ali Libanci imaju u krvi košarku, vole je više nego ‘leba da jedu“, govori trener Marko Filipović, doskora pomoćni trener mladog selektora Džada el Hažea u reprezentaciji Libana koja je u novembru obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo.
On za BBC na srpskom kaže da je košarka u ovoj arapskoj državi na obali Sredozemnog mora glavni sport, da narod živi za nju, ali da „haos, panika, drama“ nastupaju čim se izgubi prva utakmica.
Na užarenu klupu je došao početkom 2022, a prvi uspešan test položili su na Arapskom prvenstvu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u februaru osvojivši ga, da bi potom usledio Azijski kup u Indoneziji, u julu, gde su poraženi u finalu od Australije košem razlike.
Na Mundobasketu u Japanu, Indoneziji i na Filipinima, takmiče se 32 reprezentacije, među njima Srbija, Slovenija i Crna Gora iz regiona, kao i branioci titule Španija, favoriti Sjedinjene Američke Države, Italija i drugi.
Ali na azijski Daleki istok otputovala su i četiri debitanta – Letonija i Gruzija iz Evrope i afrički nacionalni timovi Zelenortskih Ostrva i Južnog Sudana.
Južni Sudan je prvoj utakmici umalo napravio iznenađenje – bio je nadomak trijumfa nad Portorikom, ali je poražen u produžecima.
Selekcija Zelenortskih Ostrva je senzacionalno trijumfovala nad Venecuelom u drugom kolu grupne faze takmičenja.
Mesto na Svetskom prvenstvu u košarci 2023. obezbedile su i reprezentacije kojima nisu date prevelike šanse, poput Irana, Jordana, Obale Slonovače, Egipta, Meksika i ostalih.
Reprezentacija Letonije je na debiju na Svetskim prvenstvima obezbedila prolaz u narednu fazu takmičenja pobedom nad Francuskom, u „grupi smrti“, kako su je mnogi okarakterisali.
Baltičku reprezentaciju predvode Davis Bertans, nekadašnji as Partizana, koji od 2019. nastupa u američkoj NBA ligi – sada za Oklahomu Tander, i njegov brat Dairis.
Put glavnog grada Indonezije, Džakarte, od istaknutih letonskih košarkaša pošli su još Rodions Kurucs, takođe bivše krilo Partizana, Rolands Šmits i Arturs Žagars, koji je bio najefikasniji igrač u bordo dresu protiv Francuske sa 22 poena.
Iako su na Mundobasket otputovali bez povređenog NBA krilnog centra Kristpasa Porzingisa, glavnog aduta u kvalifikacijama, tada iz redova Vašinton Vizardsa, sada u dresu Boston Seltiksa, ostvarili su, po mnogima, neočekivani uspeh plasmanom u drugi krug takmičenja.
Srpski trener Nenad Trajković došao je na mesto selektora ove reprezentacije 2008. godine, kada su tamošnje košarkaške prilike bile znatno drugačije.
„Imali su neku ideju, ali mnogo propuštenih talenata“, govori iskusni košarkaški stručnjak za BBC na srpskom.
Trajković kaže da je prvo napravio reprezentacije A i B, a zatim jednu od oba sastava, posle čega su „krenuli malo ozbiljnije da razmišljaju o košarci“.
U reprezentaciji je tada imao na raspolaganju Andrisa Biedrinša, igrača Golden Stejt Voriorsa, ali ne i suspendovanog, navodno zbog droge, Kasparsa Kambalu, talentovanog centra koji se u pauzi bavio i boksom.
Njegovo iskustvo u vođenju ove pribaltičke zemlje govori da „ne ulažu mnogo u košarku, da kvalitet nije dobar i da nemaju zadovoljavajuće budžete“.
„Nisu toliko zagrejani niti za jedan sport, publika dolazi samo kada je neka kvalitetna utakmica, pa se napuni do 5.000 ili 6.000 ljudi“, priseća se Trajković.
Dodaje da Letonci jesu takmičari, ali da se nisu skroz uklapali u njegovu filozofiju košarke da moraju biti igrači kako na terenu, tako i van njega.
„Oni van terena vole i da popiju, tako da ne dođu na trening.
„Nisu disciplinovani i to im je najveći problem van terena i dan danas, ne verujem da to može da se promeni“, ocenjuje iskusni trener.
Na Mundobasketu 2023. debituje još jedna evropska i bivša sovjetska republika – Gruzija.
Iskusni tim predvode krilni centar Tornike Šengelija i centar Giorgi Šermadini, teškaši koji su umnogome doprineli da se njihova reprezentacija plasira na Mundobasket, pružajući odlične partije u kvalifikacijama.
Reprezentaciju vodi grčki stručnjak Ilijas Zuros, nekadašnji trener podgoričke Budućnosti, čiji je dres svojevremeno nosio i jedan od glavnih gruzijskih igrača – Goga Bitadze, trenutni igrač Orlando Medžika, gde je prešao iz Indijane Pejsers.
Ovaj centar je nekoliko sezona proveo i u Srbiji igrajući za KK Smederevo 1953 i Megu, u periodu od 2016. do 2019.
U gruzijskim redovima je još jedan NBA igrač – Aleksander Mamukelašvili iz San Antonio Sparsa, inače rođen u Njujorku (SAD).
Važne karike u reprezentativnom lancu su i Duda Sanadze, koji je doskora igrao za čačanski Borac, naturalizovani Amerikanac Tad Mekfaden, kao i mladi plejmejker Rati Andronikašvili.
Plasmanom Zelenortskih Ostrva na ovogodišnji Mundobasket, ova afrička reprezentacija ispisuje nove strane košarkaške istorije kao najmanja država po broju stanovnika kojoj je to pošlo za rukom.
Na prethodnom Svetskom prvenstvu, taj rekord je postavila Crna Gora, ali ih je sada pretekla država smeštena na arhipelagu u Atlantskom okeanu, udaljenom više od 500 kilometara od afričkog kopna, sa nešto više od 550.000 stanovnika.
Najpoznatije ime u redovima najlošije plasirane reprezentacije na FIBA-inoj rang listi ( 64. mesto ), sigurno je Valter Edi Tavares.
Mesto u timu sastavljenom uglavnom od veterana našli su se, između ostalog, i Ivan i Žoel Almeida, Fidel Mendonka i Keneti Mendes, kao i Žoao Betinjo Gomeš, koji je bio najbolji strelac sa 22 poena u meču gde su debitanti slavili nad reprezentacijom Venecuele.
Najveći uspeh reprezentacija Zelenortskih Ostrva, zemlje koja je pre nešto manje od pola veka stekla nezavisnost od Portugala, je bronza na Prvenstvu Afrike 2007. i četvrto mesto pre dve godine u Ruandi.
Njihova košarkaška federacija je sredinom avgusta pokrenula akciju prikupljanja sredstava za odlazak na Mundobasket, kada su košarkaši Zelenortskih Ostrva gostovali u Sjedinjenim Državama.
Pored najmanje, na ovogodišnjem Svetskog prvenstvu u košarci. nastupa i najmlađa država na svetu – Južni Sudan, nastala 2011. odvajanjem od Sudana.
Ova afrička reprezentacija igra u grupi B, na Filipinima, sa favoritom Srbijom, Kinom i Portorikom.
Trener ekipe je Rojal Ajvi, nekadašnji američki NBA košarkaš, dok igračko jezgro čine kapiten Kuani Kuani, Nuni Omot, Denf Akut i Marial Šajok.
Na Mundobasket sa Južnim Sudanom doputovala su i dva košarkaša sa iskustvom igranja u NBA ligi – Venjen Gebrijel i Karlik Džons, koji je u porazu od Portorika u prvom kolu postigao čak 35 poena, gotovo trostruko više od kolege iz reprezentacije i prestižne američke lige.
Džons je bio i najbolji strelac Južnog Sudana u istorijskoj pobedi nad Kinom, ujedno i prvoj na Svetskim prvenstvima.
Ova mlada afrička reprezentacija, čija država postoji tek tri Svetska prvenstva, nastupala je samo na jednom velikom košarkaškom turniru.
Bilo je to pre dve godina na Afričkom kupu u Ruandi, gde je zauzela sedmo mesto.
Liban se posle 13 godina pauze ponovo našao na Svetskom prvenstvu u košarci.
Na tom putu vodio ih je mladi selektor Džad el Haže, a veliku zaslugu ima i njegov pomoćnik, srpski trener Marko Filipović.
Dvojica trenera su se upoznala kada je Beograđanin stigao u libansku prestonicu Bejrut 2021. iz Palestine, gde je vodio njihov nacionalni tim.
Došao je u košarkaški klub Dinamo Liban iz Bejruta koji je trenirao Haže i odmah su, kaže, „kliknuli“.
Saradnju su nastavili početkom 2022. u reprezentaciji, kad je Libanac prihvatio mesto selektora, ali uz uslov da Filipović krene sa njim.
„Rekao mi je: ‘Mislim da možemo nešto zajedno da napravimo, bratski da zasučemo rukave, ti znaš da ja nisam sujetan i da hoću da poslušam savet'“, govori srpski trener.
Tako je i bilo – osvojili su Arapsko prvenstvo, srebro na Azijskom šampionatu i odveli ekipu na Mundobasket.
Inače, bezmalo ceo tim Libana igra u domaćoj ligi, koja važi za najjaču na Bliskom istoku, prema Filipovićevim rečima, gde je glavna zvezda Vael Arakži, najkorisniji igrač Azijskog prvenstva prošle godine.
Uz njega, velike nade se polažu i u Ali Hajdara, Serđa El Darviša, Amira Sauda i druge.
„Oni su u zemlji bogovi i zarađuju ozbiljne cifre“, dodaje srpski trener.
Timu se nedavno pridružio i naturalizovani Amerikanac – Omari Spelman, nekadašnji NBA igrač Atlante Houks i Golden Stejt Voriorsa.
Kao manu, ne samo u Libanu, već u čitavom regionu, Filipović izdvaja i lošu organizaciju takmičenja, posebno mlađih kategorija.
A njihovu reprezentaciju, dodaje, još jedna muka mori – mentalitet igrača unutar tima.
„Jako su osetljivi, u stanju su da preko noće rasture sve što su gradili.
„Da sam bio sam u ovoj misiji, ne bih mogao ovo da uradim, bez obzira što košarka nije sporna“, kaže
Problem na međunarodnom nivou je i nedovoljna konkurentnost jer je „sve veća razlika između evropske i azijske košarke“.
„U telima, naporima, načinima shvatanjima.
„Evropljanin je naučen da igra u dva pravca, većina se takmiči u Americi ili Evroligi, a kod azijskih i afričkih timovi nema sparinga, fajta na treningu, te samim tim ne mogu da napreduju“, zaključuje.
Filipović je u aprilu 2023. preuzeo mlađe kategorije Jordana, još jedne azijske reprezentacije koja je obezbedila učešće na Mundobasketu.
Kaže da je, za razliku od Libana, u ovoj zemlji fudbal na prvom mestu, a košarka u povoju.
Liga je, dodaje, sastavljena od nekoliko timova, sa decom se mahom radi na košarkaškim akademijama, a trenira se u halama, nikako na otvorenom.
„Tamo je jako vruće, uglavnom nema košarkaških igrališta napolju ili ako danas napravimo otvoreni teren, sutra će da poskidaju konstrukcije, samo zbog fudbala“, tvrdi Filipović.
Jordan je do sada učestvovao dva puta na Mundobasketu – 2010. u Turskoj i 2019. u Kini, gde su zabeležili jedinu pobedu dosad na Svetskim prvenstvima nad Senegalom pošto su ispali iz grupne faze.
Bliskoistočni tim predvodi teški centar Ahmad Al-Dvairi, nekadašnji igrač turskog Fenerbahčea, u toj zemlji poznat i pod imenom Ahmet Duverioglu, dok najviše koševa daje Ronde Holis Džeferson, nekadašnji NBA igrač.
Pored njih, zapažene partije u reprezentacije ostvarili su, između ostalih, i Fredi Ibrahim, kao i Zajed Abas, veteran u dresu Jordana, poreklom iz Palestine.
Filipović smatra da ova reprezentacija raspolaže dobrom centarskom linijom, uz dva do tri zadovoljavajuća beka.
„Jordanci su ove godine putovali po celom svetu, krenuli su negde sredinom juna pripreme, išli po kampovima i igrali utakmice.
„Oni kroz te utakmice dobijaju nešto što nemaju u ligi“, objašnjava srpski trener.
Najbolje plasirana azijska reprezentacija na FIBA-inoj rang listi je Iran, koji se trenutno nalazi na 22. mestu .
Njihovom timu je ovo četvrto uzastopno učešće na Mundobasketu, gde su ostvarili ukupno četiri pobede.
I ovog puta takmičenje završavaju u grupnoj fazi, posle poraza od Brazila i Obale Slonovače, dok ih očekuje još jedan meč sa favoritom Španijom.
Glavni aduti turskog trenera Hakana Demira, koji vodi reprezentaciju Irana, bili su Behnam Jahčali i veterani Arslan Kazemi i Hamed Hadadi.
Legendarni Hadadi je prvi Iranac koji je igrao u NBA ligi – pet sezona je nastupao u dresu Memfis Grizlisa i nekoliko meseci u Finiks Sansu.
Ostatak karijere je, između ostalog, proveo u Kini i Iranu, a navodno je pre Amerike trebalo da zaigra za beogradski Partizan.
Nenad Trajković je 2003. vodio reprezentaciju Irana na Azijskom prvenstvu u Kini, ali bez Hadadija u njihovim redovima.
„Otišli smo bez njega jer nije bio disciplinovan, nije se pojavio na kampu i nisam ga poveo.
„Iako je bio mlad, 18 godina je imao, bio je čudo za Aziju“, priseća se srpski stručnjak.
I bez njega napravili su „dobru ekipu i hemiju“, i naposletku završili na petom mestu, što Trajković opisuje kao veliki uspeh.
Posle toga je, dodaje, krenula ekspanzija njihove košarke.
U narednih pet godina, na klupi Irana smenila su se trojica srpskih trenera – Vladimir Bošnjak, Rajko Toroman i Veselin Matić Toza.
„Sve je to naša zasluga, svi treneri koji su tada bili pomoćnici našim, sada vode reprezentacije.
„Mnogo su naučili od nas i mislim da treba da se vrate ponovo našim trenerima“, smatra Trajković.
Srpski trener kaže za Irance da su „vrlo disciplinovana nacija, koja ima veliku kulturu i mnogo pažnje posvećuje sportu“.
Na prvom mestu je fudbal, zatim rvanje, pa onda košarka.
Imaju, dodaje, dobre uslove za rad, a trenira se i vežba u sportskom kompleksu Azadi gde se nalazi stadion, hale, apartmani i drugi objekti.
„Malo su pali u smeni generacija, ali su u Aziji i dalje jedni od boljih“, zaključuje Trajković.
